Изабери језик:

Славиша Орловић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Факултет политичких наука, Универзитет у Београду.

периодика

ДРУШТВЕНИ РАСЦЕПИ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА ПАРТИЈСКИ СИСТЕМ СРБИЈЕ

У овом тексту бавим се структуром друштвених расцепа у Србији и њиховим утицајем на обликовање партијског система. Идеолошко-културни расцеп манифестовао се у димензијама: стари режим опозиција режиму; грађанско-национално; и западњаци-националисти. Овај расцеп повремено има преклапања са територијално-културним расцепом центар-периферија, при чему доминантна култура представља центар а субкултуре периферију. Оса историјско-етничког расцепа „национално-грађанско“ и оса културно-вредносног расцепа „традиционализам-модернизам“, се не секу, већ у великој мери преклапају и то „национално“ се поклапа са „традиционализмом“ а „грађанско“ са „модернизмом“. Расцеп западњаци-националисти је прожет европским путем Србије, уз испреплетаност питањима Косова и Метохије, што додатно продубљује овај расцеп и продужије његово дет­ство. Санкције УН, НАТО интервенција и подршка отцепљену Косова и Метохије гурали су ветар у једра антизападним сентиментима, или бар дали основу да се мобилишу таква осећања. Могуће је да у наредном периоду важна линија расцепа у Србији буде НАТО-војна неутралност, односно про НАТО или про Русија. На социо-економски расцеп рад-капитал утицао је процес приватизације, услед чега је дошло до манифестације расцепа на димензији добитници губитници транзиције. У посткомунистичким друштвима постоји стара левица која је дуго узурпирала овај појам и нова која јој је то монополисање оспоравала. У Србији је десница најмање економска а највише националистичка и популистичка, односно, реч је о друштвеним конзервативцима. У Србији расцепи нису дугорочни и стабилизирајући (осим расцепа грађанско-национално). Услед фрагментираности партија и партијског система и изборне волатилности (нестабилности), тешко је ове расцепе видети као стабилне и дугорочне, а сигурно не и „замрзнуте“.

ç