Roozbeh (Rudy) B. Baker
Гостујући професор права на Универзитету у Источном Сарајеву. Дипломирао на Универзитету Калифорнија у Сан Дијегу; докторирао (право) на Универзитету у Илиноису; магистрирао (међунарадно право и социо-политичке студије) на Универзитету Калифорнија на Берклију; докторирао (политика и међународни односи) на Универзитету у Јужној Калифорнији.
МОДЕЛ ШВАЈЦАРСКОГ ФЕДЕРАЛИЗМА
Са ширењем Европске уније ка југоистоку, односно у правцу мноштва чланица бивше Југославије, врло је вероватно да ће се њене институције, које се карактеришу супротностима и неједнакошћу, показати као неспособне за суочавање са теретом који са собом носи једна ефикасна и демократска владавина. Европска унија мораће да реагује брзо како би се решила инхерентног демократског дефицита који постоји у њеним политичким институцијама. Ако жели да уклони јаз који је настао између њених институција и бирачког тела, Европска унија (ЕУ) мораће суштински да реорганизује структуру датих институција. Приближавањем идеје проширења ЕУ стварности, овај фундаментални захтев постаће неизбежан, уколико нова, проширена ЕУ жели да избегне парализу или могући колапс. Швајцарска представља идеални пример за Европску унију како да реши проблем реформе својих недемократских институција. Паралеле између ЕУ и Швајцарске веома су упадљиве, јер су обе састављене из група које говоре мноштво језика, као и из конгломерата суверених ентитета, од којих сваки поседује јединствену историју и културу. Федерализам уопште, као и швајцарски специфичан облик федерализма (кооперативни федерализам), представљају најбоље решење за решавање демократског дефицита које тренутно трује институције ЕУ.