Ненад Ж. Петровић

Чланак третира преломне године за распад Варшавског уговора и судбину социјализма у Источној Европи што је имало одраза на ситуацију у Југославији. Рад је утемељен највише на до сада необјављеним документима дипломатских представништава СФРЈ у Варшави, Прагу и Берлину из 1988-1989. године. Коришћена је и општа литература за тематику хладног рата и послератну историју Европе. После увођења „перестројке“ у СССР-у убрзани су реформски процеси у Пољској која је била најнеуралгичнија тачка Истока. Последично, криза се преливала у друге земље социјалистичког блока централне Европе као што су ЧССР и НДР. Резултат је био тај да је уместо прокламованог реформисаног социјализма наступио неолиберални капитализам прекопиран са Запада.

Чланак на више примера у распону од тридесет година указује на политичке сукобе цивила са појединцима у војсци или пак против стајаће војске као установе. Народна радикална странка се у првим годинама свог постојања противила стајаћој војсци и истицала народну војску (територијалну одбрану) као свој пројекат. Касније она доласком на власт напушта своје програмско опредељење. Од 1903. године тада створена Српска социјалдемократска странка наставила је залагање за народну војску и водила кампању против стајаће војске и милитаризма подразумевајући под њим утицај војног фактора на политички и јавни живот, превелико наоружавање и претњу по очување мира. Рад је базиран на примарним изворима као што су новински текстови и архивски документи као и на литератури.

Чланак представља упоредну анализу деловања дисидената у Чехословачкој и Југославији (у Београду) крајем 70-их година 20. века. То је време после усвајања завршног акта Конференције о европској безбедности и сарадњи (КЕБС) у Хелсинкију. На основу архивских података Савезног секретаријата за иностране послове (ССИП) као и новинских текстова (Политика) приказано је занимање југословенске дипломатије и политичких фактора у земљи за Повељу 77 иницирану од групе чехословачких дисидената. У другом делу чланак се бави делатношћу групе дисидената у Београду а у вези појаве самиздата ,,Часовник“ и реакцијом југословенских политичких и безбедносних фактора на њу.