Миодраг Лемајић
ОБАВЕШТАЈНО БЕЗБЕДНОСНЕ СЛУЖБЕ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ - механизми контроле
Предмет ове анализе су врсте, облици и механизми институционалне контроле и надзора над радoм обавештајно безбедносних служби Републике Хрватске, које су се у периоду од 1991. до 2011. године развијале у истој равни са доградњом организације и делокругом рада обавештајно безбедносних установа у Хрватској. Анализом су обухваћене обавештајно безбедносне службе у Хрватској од доласка Хрватске демократске заједнице на власт у бившој Социјалистичкој Републици Хрватској у пролеће 1990. године, односно једностраног проглашења независности Републике Хрватске 1991. године и распада бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Кључна година за завршни део анализе је ступање Републике Хрватске у НАТО априлa 2008. године односно хомогенизација поставке обавештајно безбедносне заједнице са стандардима Северноатлантског пакта. Може се констатовати да је главно обележје реформи коре су се одвијале последње две деценије припрема Хрватске за чланство у НАТО и процес ЕУ интеграција (условљавања) те да су, уједно, наведене организације суштински покретачи реформе сектора безбедности. Током наведеног периода, хрватске обавештајно безбедносне службе пролазиле су кроз више етапа (1991, 1993, 1995, 1997, 2002, 2006) током којих су неколико пута реконструисане и дограђиване. Паралелно са реформама које су, политичким одлукама владајућих естаблишмента Републике Хрватске, спровођене над обавештајно безбедносном заједницом, постепено су се развијале политичка и цивилна контрола, као и стручна координација ове заједнице. Развој овог подсектора, све је више био условљаван приближавањем европским интеграцијама и евроатланским стандардима. Због тога је адекватна пажња усмерена на сагледавање како досадашњих праеаца развоја, тако и савремених искустава Републике Хрватске у организације деловању обавештајно-безбедносних институција, као темеља њене обавештајне заједнице, али и система националне безбедности у целини.