Изабери језик:

Милинко Врачар

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Институт за стратегијска истраживања, Универзитет одбране

периодика

ПОЛИТИЧКА КОРИСНОСТ ВОЈНЕ МОЋИ У САВРЕМЕНИМ МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА

Бројни радови из области стратешких студија указују да је у периоду након Другог светског рата дошло до умањења значаја војне моћи у погледу остваривања спољнополитичких циљева војних сила. Аутори у раду полазе од тезе да је ова појава још израженија у савременим међународним односима што објашњавају измењеним контекстима савремене друштвене стварности који делимично или потпуно ограничавају политичке ефекте или „политичку корисност“ војне моћи. Анализом појединих постхладноратовских сукоба у којима су учествовале велике силе, аутори закључују да таква ограничења нису резултат само технолшког или економског контекста у периоду глобализације и информационе револуције већ, значајно, и социо-културног и политичког контекста који се, између осталог, сагледавају кроз ратну етику глобалног друштва и појаву снажно идеолошки мобилисаног становништва појединих земаља и региона.

периодика

ВОЈНА НЕУТРАЛНОСТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ КАО СТРАТЕГИЈСКА КАТЕГОРИЈА

Стратегија као својеврсна идеја или замисао како остварити националне интересе има важну улогу у егзистенцији државе. Њен успех почива на осмишљавању и имплементацији рационалних идејних решења, тачније, оних решења која су реално остварива у пракси а, при томе, ефектна и исплатива. Зато је важно разумети да стратешко мишљење, иако претежно умна и креативна делатност, има и своју разумску и критичку заснованост. Она се препознаје у „стратегијској логици“ као својеврсном логичко-методолошком поступку долажења до рационалних решења. Међутим, игнорисање те логике или, пак, њено неразумевање и погрешна примена у процесу формулисања стратегије, има за последицу изналажење нерационалних решења што доводи до појаве спонтаности и неизвесности у егзистенцији државе. Мале земље, попут Србије, немају привилегију спонтаног понашања у међународној политици попут великих сила јер последице таквог понашања обично плаћају високом ценом. Управо због тога оне морају крајње пажљиво да приступе формулисању стратегија којима се креира њихова политика националне безбедности. Између осталог, то подразумева правилно разумевање и јасно дефинисање стратегијских категорија, попут националних интереса, циљева, средстава и концепата, а затим и разумевање њихових односа у процесу стратешког мишљења чије су фазе одвијања дефинисане стратегијском логиком. Полазећи од чињенице да у Србији постоји извесни дефицит теоријских знања у формулисању стратешких докумената, поставља се питање правилности одређења војне неутралности у Стратегији одбране Републике Србије. Ослањајући се на постојеће теоријске оквире стратешких студија, истраживачка пажња у раду усмерена је ка доказивању тезе да ово спољнополитичко опредељење Србије не представља њен одбрамбени интерес, како је дефинисано у наведеној стратегији, већ средство којим се такви њени интереси остварују.

периодика

ТРАНСФОРМАЦИЈА РАТА НА РАЗМЕЂУ 20. И 21. ВЕКА

Настанак нових теорија о рату или адаптација старих уобичајена је пракса како би се објасниле значајне промене карактеристика оружаних сукоба у одређеним историјским периодима. Тиме је трансформација рата на прелазу два века потврда овакве праксе с обзиром на појаву нових теорија попут „нетројствени рат“, „нови ратови“, „ратови четврте генерације“ или „хибридно ратовање“. Међутим, и многе друге теорије су коришћене са истом намером јер, условно речено, друга половина 20. века представља период револуционарних промена у свим сферама друштвеног живота, укључујући и војну. Под утицајем тих промена трансформација рата добија замах успостављањем биполарног глобалног поретка и одвијањем хладног надметања супер сила. Овај период се, условно, може одредити као прва фаза промене карактеристика оружаних сукоба након завршетка Другог светског рата. Током униполарног и почетком мултиполарног периода међународних односа трансформација рата пролази кроз наредне две фазе одвијања. Разматрајући битне промене карактеристика оружаних сукоба током наведених периода аутори настоје да идентификују најзначајније факторе који су до тих промена довели.

ç