Изабери језик:

Милан Крстић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Факултет политичких наука, Универзитет у Београду

периодика

КОНТИНУИТЕТ И ПРОМЕНЕ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ САД ПРЕМА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ ЗА ВРЕМЕ ПРВЕ ГОДИНЕ БАЈДЕНОВЕ АДМИНИСТРАЦИЈЕ: ТРЕЋИ ОБАМИН ИЛИ ДРУГИ ТРАМПОВ МАНДАТ?

Многи аналитичари очекивали су радикалну промену у спољној политици председника Џозефа Бајдена, посебно у поређењу са претходним председником Доналдом Трампом. Годину дана након изборне победе, мишљења о томе колико је Бајден заиста променио спољну политику САД су подељена и варирају од оних који виде револуционарну промену до оних који виде само разлику у тону у већини кључних аспеката. Овај рад настоји да допринесе дебати кроз анализу континуитета и промене у спољној политици нове администрације према региону Западног Балкана. Иако су многи очекивали да Бајденова политика буде сличнија приступима председника Барака Обаме или чак Била Клинтона, овај рад аргументује да нова администрација задржава значајан део заједничког курса са Трамповом. Међутим, приметне су и одређене промене и модификације, али чини се да оне нису важније од елемената континуитета који постоје између односа две администрације према региону. Рад се такође обраћа узроцима оваквог континуитета и тврди да главни разлог за то лежи у структуралним факторима на нивоу међународног система. Остали разлози се могу наћи на државном (унутрашњем нивоу), као и на индивидуалном нивоу анализе.

периодика

РЕГИОНАЛНА САРАДЊА НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ – ДУГОРОЧНО ЧЕКАЊЕ НА ЧЛАНСТВО У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ И/ИЛИ „БАЛКАНСКА УНИЈА”

Генеза регионалне сарадње на Западном Балкану протекле две и по деценије имала је различите етапе, уз дуготрајне кризе и проблеме у вези са развојем властитог концепта. У овом раду аутори стога анализирају њене досадашње домете, са посебним акцентом на период након трансформације Пакта за стабилност у Југоисточној Европи у Савет за регионалну сарадњу почетком 2008. године, као и на покушај реконцептуализовања сарадње у оквиру Западнобалканске шесторке током 2013. године. Истовремено они пажњу посвећују и дометима Берлинског процеса након 2014. године и стварања новог облика преласка регионалне сарадње у регионалну економску интеграцију (Заједничко регионално тржиште) с краја 2020. године. У том контексту аутори разматрају да ли ће да уследи и продубљивање политичке сарадње кроз евентуално оснивање заједничког парламента Западног Балкана и увођење редовних састанка председника влада и министара иностраних послова. Аутори зато указују и на одређена страховања у региону да би већ отпочета интеграција у области економске сарадње, која би била праћена и продубљеном политичком сарадњом, могла резултирати оснивањем „Балканске уније”. То суштински наилази на значајне отпоре и противљења у региону Западног Балкана због страха да ће она постати трајно решење, које као такво дугорочно искључује чланство држава региона у Европској унији.

периодика

БЕРЛИНСКИ ПРОЦЕС – НЕМАЧКА „ЗАПАДНОБАЛКАНСКА“ ИНИЦИЈАТИВА

У овом раду аутори анализирају настанак и развој Берлинског процеса (2014–), као иницијативе коју је покренула Савезна Република Немачка према државама Западног Балкана, а са превасходним циљем убрзања њихових европских интеграција, економског и инфраструктурног развоја, као и унапређења регионалне сарадње. СР Немачка је успела да захваљујући ојачавању своје улоге на Западном Балкану, у Берлински процес укључи Аустрију, Француску и Италију. Веома је битно да државе Западног Балкана у што је могуће већој мери испуне и спроведу оно на шта су се обавезале у оквиру Берлинског процеса, а како би убрзале приступање Европској унији и унапредиле међусобну сарадњу превасходно кроз решавање бројних нагомиланих билатералних проблема. Са друге стране, Немачка је обећала финансијску и стручну помоћ у реализацији бројних инфраструктурних, енергетских и образовних пројеката у региону Западног Балкана.

ç