Изабери језик:

Михајло Поповић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Филозофски факултет, Универзитетет у Београду.

периодика

СРБИ НА ИСТОРИЈСКОЈ НИЗБРДИЦИ

Српски народ je последњих година прошлог века доживео поразе у грађапском рату на тлу бивше Југославије и у сукобу са тзв. међународном заједницом, у ствари са владама САД и европских држава, чланица НАТО пакта. Он je кажњен као агресор вишемесечним, беспримерним ваздушним бомбардовањем и одузимањем једног дела његове територије, Косова и Метохије, које je стављено под међународни протекторат. И то се десило народу,  кojи се у том истом веку, у два светска рата 1914. и 1941. године, борио на страни савезника, истих оних држава које су га крајем прошлог столећа прогласили агресором и према њему се понели крајње сурово.

периодика

ДРУШТВЕНИ ДЕТЕРМИНИЗАМ, ТОТАЛИТАРНИ СИСТЕМИ И ПРОЦЕСИ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

Поред објективне стране, друштвени детерминизам има и субјективну страну у коју је укључено релативно слободно деловање друштвених актера, тзв. историјских личности и других утицајних група и појединаца. Успешност друштвених покрета и других људских акција зависи и од точности идеја и схватања од којих покрети полазе и теже да их остваре. Два облика тоталитаризма, фашизам и социјализам, као друштвени покрети полазили су од мањевише погрешних доктрина. Зато су ови друштвени покрети били неуспешни и из њих настали друштвени системи били су нестабилни и историјски краткотрајни. Фашизам и социјализам, као партијске диктатуре, морале су се одржавати првенствено политичком и војном силом. Поред карактера општих циљева фашизам и социјализам се битно разликују и по томе да ли доминира спољна агресивност према другим народима (фашизам), или преовлађује унутрашња агресивност према унутрашњем, класном непријатељу (социјализам). Социолози полазе од теорије вероватноће и могућности различитих друштвених сценарија у предвиђању будућих модела светске расподеле моћи (превласт једне суперсиле, “хегемонија без хегемона”, вероватноћа избијања нових светских ратова). Најкрупније грешке садашње америчке владе које се у раду посебно анализирају, објашњавају се делимично и као последица опадања америчке привреде и њеног укупног утицаја на светска збивања. Све веће и чешће погрешке америчке спољне политике су последица не само нестанка друге велике силе, Совјетског Савеза, него и пораста политичке нервозе америчке елите због слабљења њеног укупног утицаја на светска кретања.

ç