Марко Филијовић

The introduction of this paper presents a historical overview of India's relations with African countries. Joseph Nye's theory of soft power is presented as a theoretical background, its role in the theory of international relations as well as the possibility of education becoming an instrument of soft power. In the provided overview of India-Africa educational cooperation, it can be seen that India is implementing a very concrete, well-organized, and smart strategy in the field of educational cooperation on the African continent, especially its ITEC and SCAAP programs. To analyze the Indian soft power approach we use SWOT analysis. As for strengths, the paper emphasizes India's approach to African countries in the field of education which is based on mutual respect, a common attitude towards decolonization, historical and trade ties. More importantly, the cooperation is free of any conditioning. The greatest hidden asset of India are ITC technologies, if used adequately, it can give India an advantage over the competition in other sectors as well, not just education. The African education market has great potential for cooperation. The main opportunity for further development of this cooperation are favorable conditions for Indian students when compared to Western destinations or China. Online education also has great potential. Weaknesses and threats are related to racial discrimination and competition from other actors.

Супарништво из Хладног рата пренето је и у свемир када су Совјети лансирали Спутњик 1957. године, што је довело до тога да свемир буде препознат као четврто подручје ратовања. Како се монопол Сједињених Држава и бившег Совјетског Савеза губио, настајао је простор за нове актере који се појављују у Азији, где су Кина и Индија, због својих улагања у свемирску технологију још педесетих година 20. века, имале значајну предност. Овај рад прати развој свемирских програма ове две азијске земље и утврђује како су ти програми прилагођени да испуне њихове тежње да постану глобалне свемирске силе. У контексту компетитивне сарадње која карактерише њихове свеукупне билатералне односе, рад процењује тенденције њихових националних свемирских програма у циљу предвиђања да ли ће се кинеско – индијски односи кретати ка сукобу или сарадњи. С обзиром на сличне амбиције обе државе у свемиру, у раду се закључује да постоји простор за сарадњу, као и за конкуренцију, а којим путем ће ове земље кренути у великој мери зависи од њихових националних интереса и даљег развоја њихових будућих пројеката.

Корупција се у фокусу овог рада налази због својих ефеката на функционисање заједнице и квалитет живота њених чланова. Она представља глобални безбедносни проблем, јер се испољава у свим државама савременог света без обзира на њихов ниво развоја и демократске традиције. Постоје одређене варијације у односу на ефекте корупције што зависи од снаге државе и њених институција да се обрачунају са овом негативном појавом. Развијене земље нису имуне на корупцију, али у њима постоје функционални механизми који је држе под контролом. Корупција се највише испољава у системима који су у функцији задовољавања јавних интереса. Концепт људске безбедности представља добар аналитички оквир који може да допринесе утврђивању нивоа корупције, њеним ефектима и узроцима. У раду смо изабрали три димензије људске безбедноси које најбоље отсликавају узроке и последице коруптивне праксе. На основу резултата истаживања може се рећи да постоје одређени узрочно-последични односи између карактера политичког система и економских прилика који погодују развоју корупције. Најзначајнија последица корупције је смањење јавних фондова што се најдрастичније манифестује у функционисању здравственог система.