Љиљана Коларски

Nemanja Džuverović and Věra Stojarová. 2023. Peace and Security in the Western Balkans: A Local Perspective. London: Routledge, p. 309.

Синергија технологије и пандемије вируса COVID-19 несумњиво је променила образовне системе, убрзавајући дискусију о усвајању дигиталне технологије у високом образовању. Албанија и Србија су међу државама које су препознале значај дигитализације у високом образовању и које настоје да путем одређених стратегија унапреде њену интеграцију на универзитетима. Поред примене стратегија, важно је истаћи да је развијање дигиталних вештина свих оних који су укључени у област високог образовања један од важних предуслова неопходних за њену успешну имплементацију. То даље значи да су студенти, али и професори, примарни корисници дигиталних технологија у учењу. Имајући то у виду, спроведено је истраживање међу студентима пет државних факултета Универзитета у Тирани и Београду са циљем да се испита перцепција студената о дигитализацији и тренутно стање дигитализације у одабраним високошколским установама. Резултати истраживања су показали да више од половине студената има проблем са разумевањем дигитализације и истовремено сматра да њихови факултети треба да унапреде дигиталну инфраструктуру али и да је неопходно спровести обуке за унапређење дигиталних вештина како студената тако и свих укључених у област високог образовања.

The war in Ukraine represents a turning point in international relations that significantly affects the common foreign and security policy of the European Union. By taking place on European soil and mainly between Russia and Ukraine, it really indirectly affects several countries united in two important entities, the European Union and NATO. In this paper, we will deal with the analysis of the impact of the war in Ukraine on the countries of the Western Balkans, which are in a significant geopolitical position and have developed relations with Russia in the fields of foreign policy, security, and energy. The work aims to contribute to the understanding of the implications that are happening and that may arise in the domain of internal and foreign policy of the Western Balkan countries, and especially regional relations, as a consequence of the war in Ukraine. In the first part of the paper, attention is paid to a theoretical explanation of war and realism in international relations which could be implied to this war. Furthermore, a brief overview of the political events that led to the Russian invasion of Ukraine will be presented in order to understand the next chapter, which is dedicated to considering the response of each Western Balkan state to the beginning of the war and the events that came as a result of it.

Болоњски процес представља заједнички подухват држава европског континента у намери да креирају јединствени простора високог образовања који ће омогућити размену знања и идеја ради успешног одговора на изазове глобалног тржишта. Од 1999. године, када је донета Болоњска декларација, до данас, 48 држава је потписало и прихватило начела исте. Република Србија је потписала Болоњску декларацију 2003. године чиме је започела реформу високог образовања. Процес спровођења реформи захтевао је значајан напор како би се усвојила кључна начела и променио дугогодишњи, традиционални начин рада. У самом процесу реформе наилази се на многобројне проблеме од којих поједини и даље представљају недовољно разрађене области попут ЕСПБ и мобилности. Стога, основни циљ рада јесте покушај да се кроз анализу најчешћих проблема стекне свеобухватнији преглед тренутног стања имплементације Болоњског процеса у области високог образовања Републике Србије као и могућност за унапређење.

Приказ: Тијана Перић Дилигенски. 2021. Расправа о политичкој корупцији. Београд: Чигоја штампа, 183 стр.

Рад се бави иницијативом „Отворени Балкан” са намером да кроз критичку анализу дискурса установи доминирајуће позиције земаља Западног Балкана о овом облику регионалне сарадње. Аутори ће показати да су политички дискурси према регионалној интеграцији, са једне стране, производ унутрашњег недовршеног процеса изградње државе и нације, док су са друге, директна последица отворених билатералних питања и одсуства јасне перспективе чланства у Европској унији. У раду се доказује да доминирајући негативни дискурс о иницијативи „Отворени Балкан” поставља знак једнакости између регионалне интеграције и страха од губитка суверености како над унутрашњим политичким процесима, тако и над путем европских интеграција.

Приказ књиге: Joseph McQuade. 2021. A Genealogy of Terrorism: Colonial law and the Origins of an Idea. Canbridge: Cambridge University Press, p. 276.

У данашњем времену идентификован је велики број безбедносних проблема међу којима се све учесталије појављује и трговина људима. Иако инкорпорирана у домаћи и међународни правни оквир као кривично дело и даље постоје тешкоће у супротстављању истом. Услед погодности које је донела глобализација, отклањању граница и несметаном кретању робе, људи и капитала дошло је до процвата и унапређења различитих облика трговине људима. Она је постала веома уносна активност многих криминалних група како у држави тако и иностранству што отежава њено препознавање и сузбијање. Услед наведеног, рад има за циљ да представи кључне одреднице и карактеристике трговине људима као организованог криминала како би помогле у процесу благовременог и адекватног супротстављања.