Изабери језик:

Горан Ј. Мандић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Факултет безбедности, Универзитет у Београду.

периодика

УЧЕШЋЕ ПРИПАДНИКА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У МУЛТИНАЦИОНАЛНИМ ОПЕРАЦИЈАМА

Мултинационалне операције (МнОп) представљају активности, које се предузимају у оквиру система колективне безбедности и система колективне одбране, у складу с међународним правом и потврђеним међународним уговорима и сложен процес у којима војне снаге, као директан експонент политика својих влада, имају важну, али не и одлучујућу улогу. Одрживост МнОп подразумева неопходност постојања вишенационалне структуре војних снага, чиме се дугорочно изграђује углед неутралних и непристрасних снага. Мултинационалне операције се реализују уз учешће више држава, под окриљем неке од међународних организација са циљем подршке миру, спречавања хуманитарних катастрофа и извођења заједничких одбрамбених операција. Ангажовање већег броја невладиних организација у зони извођења МнОп представља облик прилагођавања Уједињених нација на нове услове, обезбеђујући минималну контролу и максималну координацију напора свих учесника, уз ефикасно коришћење ограничених расположивих ресурса. Истраживање аутора текста о вредностима и учешћу припадника Војске Србије у МнОп је спроведено 2011. године са циљем утврђивања повезаности наведених појмова. Пилот истраживање је реализовано на узорку од 119 а затим и репрезентативном узорку од 1477 припадника Војске Србије помоћу упитника „МСМ-2007“ Института за стратегијска истраживања МО, где су под редним бројем осам испитаници одговарали на питање „да ли сте спремни да учествујете у МнОп“. Од њих се тражило да напишу редослед важности понуђених разлога за и против њиховог учешћа у МнОп, чиме смо утврдили најважније разлоге који мотивишу испитанике да се опредељују или не опредељују за извршавање наведене мисије.

периодика

УПРАВЉАЊЕ КРИЗАМА У ТРАНЗИЦИОНИМ ЗЕМЉАМА

Управљање озбиљним друштвеним кризама по својој природи улази у сферу политике. У раду се разматрају општи оквири изградње система за управљање кризама и ванредним ситуацијама у земљама у транзицији који, уласком у нови друштвени поредак, доживљавају темељиту трансформацију. При том управљање кризама у овим земљама суочено је, у мaњој или већој мери са политизацијом и медијализацијом криза, као и фундаменталном тензијом између домаћих (националних) и европских (западних) норми које се односе на то како решити одређену кризну ситуацију, односно у ком правцу реорганизовати структуре и институције кризног управљања. Детаљније се анализирају специфична искуства у управљању кризама у Словенији, Летонији и Бугарској.

ç