Душан Достанић

Приказ књиге: Davida Engelsa, Zalazak: Kriza Evropske unije i pad Rimske republike – nekoliko povjesnih analogija. Zagreb: Litteris. 344 str.

Превод чланка: РОБЕРТ ШПЕМАН – КОНЗЕРВАТИВНИ ФИЛОЗОФ И КАТОЛИЧКИ МИСЛИЛАЦ Тил Кинцел, Технички универзитет Берлин

Приказ књиге: Јово Бакић, Европска крајња десница 1945-2018, Clio, Београд, 2019, 699 стр.

Приказ књиге: Alain de Benoist, Carl Schmitts „Land und Meer“, übersetzt von Martin Lichtmesz, Verlag Antaios, Schnellroda, 2019, 88. стр.

Приказ зборника : Sebastian Kaufmann, Andreas Urs Sommer (Hrsg.), Nietzsche und die Konservative Revolution, Walter de Gruyter, Berlin, Boston, 2018, 646 стр.

Приказ књиге : Michal Rieger, “Wir gehen durch die Gegenwart wie durch eine Wüste”: Auf den Spuren der Tradition in Philosophie und Literatur: Skizzen und Porträts, Lepanto Verlag, Rückersdorf üb. Nürnberg, 2018, 240 s

Приказ књиге: Dominique Venner, Für eine positive Kritik, Jungeuropa Verlag, Dresden, 2017, 92. стр.

Приказ књиге: Charles Maurras, The Future of the Intelligentsia & For a French Awakening, translated by Alexander Jacob, Arktos Media, London, 2016, 111. стр.

Ryszard Legutko, Demon in Democracy: Totalitarian Temptations in Free Societies, Encounter Books, 2016, 182. стр.

Приказ књиге: Ненада Ж. Петровића, Идеологија варварства: фашистичке и националсоцијалистичке идеје код интелектуалаца у Београду (1929-1941), Задруга Res publica, MostArt, Београд, Земун, 2015, 147 стр.

Прошлогодишњи избори у Немачкој донели су крупне промене на политичкој сцени ове земље. Алтернатива за Немачку (АфД), странка која до сада није била заступљена у Бундестагу, освојила је 12.6% гласова и тиме постала трећа по снази партија у парламенту, чиме је значајно угрожена доминација сестринских странака ЦДУ и ЦСУ на десној страни политичког спектра. Недуго пре октобарских избора у немачким књижарама појавила се књига једаног од водећих људи АфД-а, Александера Гауланда, под насловом Упутство за конзервативце (Alexander Gauland, Anleitung zum Konservativesein: Zur Geschichte eines Wortes, Landt Verlag, Berlin, 2017, 138 стр.), у којој је изложио своје политичке ставове. Имајући у виду узбуђење које је изазвао очекивани улазак АфД-а у парламент, те различите реакције које су се могле опазити и у српској јавности, за очекивати би било да су разни новинари, стручњаци и аналитичари барем прелистали Гауландову књигу. Међутим, то се није догодило, па су критичари ове странке, као и неки од оних који су јој наклоњени, о Алтернативи писали и говорили на основу личних импресија, жеља или страхова, односно некритички преузимајући туђе оцене.

Приказ књиге: Момчило Суботић, Идентитет и геополитичка стварност Срба, Институт за политичке студије, Београд, 2012, 312. стр.

У овом раду се указује на значај проучавања културе за модерну политичку мисао. У првом делу рада одређује се појам културе као и њене основне карактеристике. Притом се води рачуна да се културя не схвати превише статично, хомогено и монолитно. У истом делу се упућује на све већу важност овако дефинисане културе у политичком пољу. У другом делу рада пажња се посвећује разматрању појма политичке културе. Указује се на карактеристике политичке културе и њену улогу у политици. Такође се разматрају и њене две компоненте традиција и социјализација.

Предмет овог рада су различита схватања српске по­литичке културе. Указује се на постојање три разли­чита приступа проучавању српског политичког обрасца. Први део рада бави се схватањима која српску политичку културу тумаче као у основи ваљану, демократску, конституционалистичку и слободарску. У другом делу рада обрађује се супротно разумевање српске политичке традиције. Овде се приказују мишљења која српску политичку културу интерпретирају као националистичку, милитаристичку, експанзионистичку, ауторитарну и оптерећену политичким насиљем. У трећем делу рада аутор се бави схватањем које поставља духовност и посебну, божанску мисију у центар српске политичке традиције. Аутор закључује да различита схватања српске традиције постављају различите захтеве пред српску политичку садашњост.

Предмет овог рада је комунитаристички изазов мо­дерној држави. Аутор указује на разлику између либералног и комунитаристочког схватања државе. У првом делу рада наводе се основна питања са којима се суочава теорија државе на крају ХХ и почетку XXI ве­ка. Други део рада бави се либералним концептом неутралне државе. У трећем делу рада прво се разматра шира комунитаристичка позиција. Након тога прелази се на централне тачке спорења између либерала и комунитараца. Тиме се указује и на њихове различите позиције када је у питању држава. Аутор у раду во­ди рачуна о различитим облицима комунитаристичке мисли и њиховим међусобним размимоилажењима.

Приказ књиге: Вацлав Клаус, Европа и ЕУ: Поглед политичара и поглед економисте, Службени гласник, Београд, 2010, 250. стр.

Приказ књиге: Karlheinz Weissmann, Armin Mohler - Eine poli­tische Biographie, Edition Antaios, Schnellroda, 2011, 312. стр.

Приказ књиге: Гијом Фај, Археофутуризам - европски поглед на постапокалиптично доба, превео Петар Метикош, Центар за изучавање традиције Укронија, Београд, 2012, 221 стр.

Приказ књиге: Ерик Фегелин, Наука, политика и гноза, превео Данило Н. Баста, Досије, Београд, 2012, 51. стр.

Приказ књиге: Sebastian Maaß, Oswald Spengler - Eine politische Biographie, Duncker & Humblot, Berlin, 2013, 113 стр.

Приказ књиге: Karlheinz Weißmann, Edgar J. Jung – Zur politischen Biographie eines konservativen Revolutionärs, Förderstiftung Konservative Bildung und Forschung, Berlin, 2015, 150. стр.

Приказ књиге: Херфрид Минклер, Империје - логика владавине светом - од старог Рима до Сједињених Држава, Службени гласник, Albatros plus, Београд, 2009, 260. стр.

Приказ књиге: Вернер Зомбарт, Луксуз и капитализам, Mediterran Publishing, Културни центар Новог Сада, Нови Сад, 2011, 208. стр.

У овом раду аутор се бави схватањем нације код немачког филозофа Јохана Готфрида Хердера. У раду се указује на Хердерово схватање језика као главне карактеристике нације. Поред тога, посебна пажња посвећена је Хердеровом појму „народног духа“. Према Хердеру, све карактеристичне црте једног народа у суштину су дело и манифестација посебног „народног духа“. У трећем делу рада аутор се бави погледом немачког филозофа на питање односа између различитих култура. Тиме се указује на основне цр­те Хердеровог културног национализма као и његово однос према просветитељском космополитизму. Циљ рада је да се укаже на корене и зачетак савремених разматрања о нацији, национализму и националном идентитету.

Приказ књиге: Херман Хелер, Правна држава или диктатура?, превео Данило Н. Баста, Досије, Београд, 2011, 39. стр.

У овом раду аутор се бави мањкавостима доминантне дефиниције екстремизма. У том смислу указује се на терминолошку збрку и изједначавање екстремизма са другим појмовима. Аутор покушава да укаже да ова широко прихваћена дефиниција екстре­мизма недовољно води рачуна о историјском контексту у коме се екстремизам јавља, као и да оставља бројне непокривене „сиве зоне“. Тиме се оставља простор за идеолошки пристрасне класификације. Такође доминантно схватање екстремизма циља на одржање statusa quo. У том смислу аутор указује да је екстремизам схваћен на тај начин пре свега „борбени појам“ односно стигматизирајућа реч.

Приказ књиге: Roger Scruton, How to be a Conservative, Bloomsbury Continuum, London, 2014, 256 стр.

Романтизам представља један од најутицајнијих, али истовремено и највише критикованих интелектуалних покрета у европској историји. У овом раду аутор се бави Крочеовом критиком романтизма. У првом делу разматра се Крочеов однос према романтизму, имајући у виду његово разликовање између теоријске и практичне романтике. У другом делу аутор анализира слабости и ограничености Крочеове критике романтизма.

У овом раду аутор се бави Кантовим пројектом вечног мира. Реч је о спису који представља један од најпознатијих радова о миру и који је утицао на пацифистичке и покрете за уједињење Европе током XIX века, као и на организацију Друштва народа и Уједињених нација. Рад је подељен на три дела. У првом делу се Кантов спис смешта у духовно-повесни контекст у коме је настао, да би се у другом делу анализирао садржај Кантовог дела. Трећи део поставља питање плаузабилности кантовске аргументације у данашње време.

Приказ књиге: Алана де Беноа, Карл Шмит данашњице: „праведан рат“ тероризам, ванредно стање, „Номос Земље“, превео Филип Родић, Мир Publishing,Београд, 2013, 116. стр.

Приказ књиге: Бошко Мијатовић (прир.), Српски конзервативци 1878 – 1914. Catena mundi, Београд, 2017, 261 стр.

У четвртак 18. августа, у деведесет и трећој години живота преминуо је филозоф и историчар професор емеритус др Ернст Нолте. Све до смрти професор Нолте је био активно посвећен своме раду. Када сам га октобра месеца прошле године посетио у његовом дому у Берлину, врата ми је отворио старији господин који се кретао помоћу штапа, али човек ведрог духа расположен за разговор. Није пропустио да помене како је седамдесетих година аутомобилом путовао кроз Србију и како се сећа посете Косовској Митровици. Био је љубазан и пријатељски расположен иако формалан у опхођењу, пажљив у избору речи, обазрив и у извесном смислу суздржан. Није желео да напада своје познате непријатеље, нити да се спушта на ниво приземних оптужби и личних квалификација, него се џентлменски задржао на констатацији да се са њима не слаже. Мало је научника који би и после свега књиге својих непријатеља ипак оценили као значајне. Говорио је тихо, без горчине и жеље за надмудривањем, хвалисањем и оговарањем. Задовољавао се тиме да његови аргументи говоре сами за себе. Све је то указивало на једног самодисциплинованог и вредног човека, који се након нашег разговора вратио у своју радну собу како би наставио са послом.