Изабери језик:

Драган М. Јевтић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Универзитет одбране, Београд

ХЛАДНИ РАТ И ДРЖАВОЦЕНТРИЧНИ КОНЦЕПТ БЕЗБЕДНОСТИ: ИСКУСТВА И ПАРАЛЕЛЕ

У раду се обрађује тема Хладног рата као посебног система међународних односа у периоду од 1945. до 1991. године, концепт безбедности и односи великих сила и блокова. Структура међународног система током Хладног рата била је биполарна, пошто није било довољно јаких других великих сила да организују мултиполарни систем. Постојале су и државе које су биле изван домашаја суперсила, али је преовлађујућа структура међународног система била биполарна. Процедуре које су биле опште прихваћене су застрашивање (одвраћање) и управљање кризама да не би ескалирале у нуклеарни сукоб ширих размера. Хладни рат као посебан међународни систем оличен је доминантним оквиром у коме се организују и дешавају међународни послови али и унутрашња политика, који не обликује све али обликује многе ствари. Концепт безбедности у Хладном рату био је државоцентрични. Аутори стога анализирајући Хладни рат и државоцентрични концепт безбедности закључују да се данас у време мултиполарног света појављују његови „обриси“, а каткад се стиче утисак да још увек траје са свим својим обележјима и принципима. У години у којој се обележава тридесет година од званичног краја Хладног рата (распад СССР децембра 1991. године) аутори скрећу пажњу научне и стручне јавности на важност његовог проучавања и резимирање искустава и паралела.

периодика

СУКОБИ У ИНФОРМАЦИОНОМ ПРОСТОРУ ИЗ УГЛА САВРЕМЕНЕ ВОЈНЕ МИСЛИ У РУСКОЈ ФЕДЕРАЦИЈИ – ИСКУСТВА ЗА БЕЗБЕДНОСТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Савремене државе, услед масовне примене информационе технологије у области комуникација, суочавају се са проблемом ефикасне контроле и заштите националне информационе сфере, а самим тим и националне безбедности. Информације се од давнина користе у манипулативе сврхе и као средство за вођење сукоба, а савремено информационо доба је само додатно актуелизовало информациони простор као борбени простор савременог глобалног друштва. Aктуелизована је употреба дезинформација и лажних вести у оквиру коцепта „хибридног и информационог ратовања“, као начина вођења геополитичких сукоба између великих сила, али и као средства утицаја и притиска на мале државе. С тим у вези, у раду је извршена анализа теоријског и концептуалног приступа безбедносних и војних теоретичара Руске Федерације у вези одбране од претњи из информационе сфере. Резулати анализе указују да је теоријски приступ Руске Федерације у овој области применљив за Републику Србију која је у својим актуелним стратегијским документима из области одбране и безбедности нагласила потребу да развија система одбране од претњи из информационог простора.

периодика

ИСЛАМСКИ ФАКТОР У АТЛАНТИСТИЧКОЈ ГЕОПОЛИТИЧКОЈ КОНЦЕПЦИЈИ

Простор Евроазије је одувек био полигон за надметање сила мора и сила копна, о чему нам доказе даје историја, а указује Спајкменово, Мекиндерово и схватања других аутора геополитичких теорија повезаности евроазијског простора у борби за светску доминацију. Цивилизацијски стереотипи о идеолошкој и традиционалној сукобљености хришћанске и исламске цивилизације не могу у довољној мери објаснити повремене партнерске аранжмане између великих сила западне (пост)хришћанске цивилизације и верско-политичких центара исламске цивилизације. Кључ за разумевање повременoг склапања геополитичких савеза великих сила са исламским фактором (исламске државе, исламски недржавни актери), налази се, пре свега, у разумевању природе односа великих сила на глобалном и регионалном нивоу. Они су резултат сталне геополитичке борбе, у којој је улог цео свет, а деловање на појединим географским просторима дефинише се у односу на општи циљ. У таквим условима, политике великих сила, али и њихови савезници, често се мењају у разним регионима света. Уважавајући цивилизацијске поставке у објашњавању друштвених појава, објашњење овог феномена требало би, ипак, потражити у сфери рационалних и реалних геополитичких интереса великих западних сила усмерених ка различитим светским просторима, као и на улогу исламског фактора у њиховим геополитичким концепцијама, у остварењу глобалне доминације и контроле светских енергената. Стога, овај рад, путем анализе утицаја појединих аспеката атлантистичке геополитичке концепције и њених носилаца на исламски фактор, у стварности, настоји да кроз интересе и циљеве осмотри и ближе објасни значај исламског фактора.

ç