Дарко Гавриловић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Faculty of Science, University of Novi Sad

периодика

ОДНОС ЈУГОСЛОВЕНСТВА И СРПСТВА: ИДЕОЛОШКА МАТРИЦА СВЕТОЗАРА ПРИБИЋЕВИЋА У ВРЕМЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

У раду се истражује политичка активност истакнутог српског политичара из Хрватске, Светозара Прибићевића у време Првог светског рата. Циљ рада је анализа његових политичких активности које су се кретале у три правца: напори да се одрже добри српско-хрватски политички односи у Хрватско-српској коалицији и да се иста одржи на власти, да се заштити српски народ у Хрватској у време ратних дешавања и да се приступи стварању југословенске заједнице пред сам крај рата.

 

периодика

КОНСТРУКЦИЈА МИТА О БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ КАО ХРВАТСКИМ ЗЕМЉАМА ДО ПОЛОВИНЕ 20. ВЕКА

У раду се истражује политички митолошки конструкт хрватског национализма везан за Босну и Херцеговину као хрватске земље. Овај конструкт ћу настојати да докажем бројним приме- рима из политичких образаца хрватских националистских вођа и идеолога који су били натопљени митским садржајима везаним за ову тему попут „мита о чуварима капија цивилизације“, „мита о граници на Дрини“ и „мита о Хрватима као јединим становницима Босне и Херцеговине.“

периодика

ОД МОДЕРНЕ ПАРАДИГМЕ ВОЂСТВА КА ПОСТ-МОДЕРНОЈ ПАРАДИГМИ ВОЂСТВА

Рад анализира различите теоретске приступе феномену вођстава. Констатује се да модерна парадигма нагиње ка томе да вођство схвати као добар менаџмент. Таква концептуална констелација, која је продукт индустријског друштва, његове културе и организације, у први план истиче различите стилове и мерење ефикасности као кардиналне квалитете смисленог вођства. У супротности са таквом позицијом, пост-модерна парадигма се одређује на више супстантиван начин, као интеракција између вође и следбеника, обележена намером за мењањем, и базирана на етичким претпоставкама и не-принудном активном утицају (персуазији). Нова парадигма артикулише и критичку димензију вођства, његове комуналне, социјалне и политичке аспекте и третира га као начин за превазилажење проблема колективног деловања.

периодика

ДЕКОНСТРУКЦИЈА МИТОВА ЛИБЕРАЛИЗМА - ПРИМЕР МИТА О ХРИСТУ ПОКРЕТАЧУ НАПРЕДНЕ ЕКОНОМИЈЕ

У првом делу рада аутор ће настојати да дефинише политички митови либерализма као и економског либерализма. Други део бити ће посвећен деконструкцији поменутих митова као и намери да се деконструкција поткрепи конкретним примерима. Кроз читав рад, а посебно у последњем поглављу, аутор ће показати да митови либерализма су били снажно везани за хришћанско учење и то не у намери да подржавају хришћанство као религију већ у намери да његову матрицу искористе у сопствене политичке сврхе.

периодика

УТИЦАЈ МАСОНА НА СТВАРАЊЕ И ПОЛИТИКУ СХС

Аутор ће у раду на основу релевантне архивске грађе и до­ступне литературе да анализира развој слободног зидарства међу Србима и Хрватима до 1929. године као и међуоднос истог са јачањем српско-хрватских политичких веза. Посматрати ће се и про­блематика стварања јужнословенске државе, концепт унутрашњег уређења, њен развој и унутрашњи политички сукоб те са поменутим процесима настојати да повежу дешавања међу слободним зидарима.

периодика

ПЕРЦЕПЦИЈА ДРУГОСТИ КАO ПОЛИТИЧКОГ НЕПРИЈАТЕЉА – АМТИСЕМИТИЗАМ У ХРВАТСКОЈ ШТАМПИ ПРВЕ ПОЛОВИНЕ 20. ВЕКА

Предмет анализе рада је испитивање феномена непријатеља код хрватских националиста у првој половини 20. века као једног од најзначајнијих питања за усташко поимање консолидације хрватског идентитета у екстерном и интерном функционисању Независне државе Хрватске. Циљ рада је да прикажемо развој антисемитизма међу хрватским политичарима од непријатеља хрватства до „смртног непријатеља“ свих Хрвата. Овај идеациони развој дефинише политичко поље у којем су се дешавала насиља, масовни прогони и геноцид. На жалост, анализа и закљуци не гарантују нестанак антисемитизма у будућности на простору Хрватске.

ç