Изабери језик:

Братислав Теиновић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Музеј Републике Српске, Бања Лука

периодика

ТОМО КОВАЧЕВИЋ (1820–1863): БОРАЦ ЗА СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС У БОСАНСКОМ ЕЈАЛЕТУ

Томо (Јосип) Ковачевић, рођен 1820. у Босанској Посавини у католичкој породици био је припадник последње генерације босанских фрањеваца који су у младости прихватили српску националну идеју, остајући њен следбеник до краја живота. По свршетку студија католичке теологије на Пештанском Универзитету доселио се у Београд, прешао на православље, преселио се у Лозницу, а потом у Шабац и био током 1840/50–их година најповерљивије лице Илије Гарашанина, Матије Бана и Фрање Заха за конспиративни пропагандни национално–политички рад у Босанском ејалету. Као борац за српски национални интерес, скривајући се иза псеудонима Томо Радивојевић, Јосип Радивојевић, Радивоје Радивојевић, саставио је два тајна плана о ослобођењу Босанског ејалета и објавио једну књигу. Живот је окончао 1863. као казначеј београдског окружног начелништва и сахрањен уз највеће црквене и државне почасти.

периодика

„КОМПЛОТ“ ВЕЛИКИХ СИЛА И УСТАНЦИ 1830–ТИХ У БОСАНСКОМ ЕЈАЛЕТУ

Рад има за циљ да представи перфидну улогу Аустрије у „комплоту“ великих сила против устаничких покрета Срба и муслимана током 1830–тих у Босанском ејалету. Реч је о три устанка: муслиманском Хусеин–капетана Градашчевића 1830–1832. против централне турске власти, српском попа Јовице Илића 1834. и поново муслиманском против Ибрахим–бега Фирдуса 1836. године. Два муслиманска устанка, Градашчевићев и анти-Фирдусов Аустрија није подржала због добрих односа са Портом, а српски Илићев зато што није толерисала стварање веће српске државе на својим јужним границама. Устанака босанских католика није било, будући да су фрањевци слепо слушали инструкције бечке владе у којој је кључну улогу имао шеф дипломатије кнез Клеменс Метерних.

ç