Изабери језик:

Бранко М. Ракић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Правни факултет, Универзитет у Београду.

периодика

ПРИЛОГ ЗА РАСПРАВУ О УСТАВНОСТИ БРИСЕЛСКОГ СПОРАЗУМА – О НЕАДЕКВАТНОСТИ ЗВАНИЧНОГ ПРЕВОДА

Овај рад је сачињен као допринос расправи о уставности Бриселског споразума („Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа“) између Београда и Приштине, од 19. априла 2013. године. У овом раду је присутно настојање да се читава анализа базира на чињеници да су Резолуција 1244 СБУН и акти донети на основу ње, упркос дугогодишњем и озбиљном кршењу и толерисању тог кршења, и даље на снази и да је једино легално стање оно које се у потпуности базира на њима У раду је најпре истакнуто питање тачности превода Бриселског споразума који је од државних органа Републике Србије прихваћен као званичан. Посебно је значајно што је у преводу изостало помињање уставног закона као акта из правног система Републике Србије којим би требало да буде регулисана „суштинска аутономија“ АП Косово и Метохија. У раду се констатује да је, ако се пође од чињенице да су Резолуција 1244 СБУН и на њој засновани акти (пре свега Уставни оквир из 2001. године) и даље у потпуности на снази, Бриселски споразум по својој правној природи међународни уговор између Републике Србије и Привремених институција самоуправе на КиМ, које су успостављене, регулисане и чији је мандат одређен тим актима УН, које дакле свој легалитет извлаче из тих аката и делују као саставни део система управљања који су Уједињене нације успоставиле на КиМ. Као међународни уговор, Бриселски споразум није потврђен у складу са важећим прописима у Србији, будући да Влада Републике Србије, која је донела закључак о „прихватању“ Бриселског споразума, нема надлежност за потврђивање међународних уговора, већ је то у надлежности Народне скупштине.

ç