Бранкица Јанковић

На Балкану живи, према неким проценама, око осам милиона муслимана који објективно нису могли да остану изван ширих збивања у исламском свету. Балкански муслимани су остали нераскидиво везани са судбином муслимана у другим деловима света, пре свега у Турској, на Блиском и Средњем истоку. Судбина балканских муслимана остаје разапета између држава у којима живе и дешавања у исламском свету. Сами балкански муслимани нису хомогена групација, они су подељени у четири језичко-етничке групације: словенску, коју чине Бошњаци, Горанци, бугарски муслимани- помаци и бројне мање групације словенских муслимана, албанску, турску и ромску. Једина балканска држава у којој муслимани имају већину је Албанија, док је муслиманска већина у Босни и Херцеговини релативана, јер са око 42% муслимани чине већину само у Федерацији БиХ, док су на нивоу БиХ и у Републици Српској мањина. Балкански муслимани су ислам прихватили током турске окупације, тако да већина следи умеренију ханефитску верско-правну школу, међутим утицај муџахедина који су масовно стигли у Босну и Херцеговину у току грађанског рата довео је до ширења нових радикалних учења међу локалним муслиманима. Ширење исламистичке идеологије довело је до значајне мобилизације балканских муслимана за рат у Сирији и Ираку у којој се сада бори неколико стотина муџахедина пореклом из балканских држава.

Многе актуелне дебате на тему људских права налазе се у оквиру модерних изазова и околности, нарочито у сектору безбедности. Током двадесетог века, институционална злоупотреба моћи угрозила је многе моралне перспективе, између осталог и ону која се тиче поштовања људских права. Људска права у том смислу не треба посматрати као секундарни феномен, већ као есенцију организационе и културне поставке данашњег света. Борба против тероризма је донела нове изазове и нове притиске за бројне владе. Политике и методе које се у овој борби користе, многи аутори карактеришу као неморалне и контра-продуктивне. Национална безбедност је један од најважнијих принципа за државе и грађане, али њени домети не смеју угрозити друге политичке, друштвене и моралне вредности.

С обзиром на специфичности у којима грађани Србије живе последњих деценија, истраживање и разумевање социо-економског положаја појединаца и узрочно-последичне везе са испољавањем насиља и криминогеног понашања, а у циљу унапређења свеукупног нивоа сигурности и безбедности, адекватно се може се начинити и из перспективе такозване peacemaking криминологије. Задатак анализе званичних докумената Републике Србије из области безбедности, као и две групе статистичких података и показатеља, о стопи криминала и макроекономском стању земље, имају за циљ да укажу на евентуалну потребу ревизије стратешких докумената и системског уређења политике, послова и субјеката безбедности. Поштујући препоруке помириљиве криминологије, у овом раду су изнете препоруке за ојачавање државних система и побољшања мера заштите појединаца и група, а у циљу подизања нивоа личне сигурности грађана и њихове перцепције о могућностима побољшања квалитета живота, као предуслова за стварање безбедног друштва.

Малолетничка деликвенција део је општег криминалитета у друштву, али по карактеристикама и последицама, такође је и својеврстан феномен. Циљ овог Рада јесте да пружи актуелнан и свеобухватан поглед на малолетничку деликвенцију у Србији, у периоду од 2010. до 2012. године, а анализирајући податке о броју и врсти почињених криминалних аката од стране малолетних лица. Званични подаци Министарства унутрашњих послова Републике Србије садрже регистроване преступе и кривична дела почињена од стране малолетника и биће коришћени у овом Раду. Основни циљ Рада јесте да објасни тренутно стање у области малолетничке деликвенције и да пружи референтну полазну основу за даља истраживања и дискусије.