Изабери језик:

Бора Кузмановић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Филозофски факултет, Универзитет у Београду.

периодика

ВРЕДНОСТИ И ОЧЕКИВАЊА КАО ЧИНИОЦИ ИЗБОРНОГ ОПРЕДЕЉЕЊА

У истраживању обављеном на пригодном узорку студената два факултета (N = 255) непосредно пред парламентарне изборе 2008. године, постављена су три задатка: да се испита каква је веза између изборног понашања, односно намере да се гласа за ДС и СРС и 1) степена прихватања карактеристичних 18 друштвених и 18 личних циљева (вредности), 2) очекивања да та странка доласком на власт може помоћи или отежати остваривање сваког од тих циљева и 3) производа значаја сваког циља и очекивања да странка може омогућити његово остваривање. Производи прве две тру­пе фактора, вредности и очекивања, објашњавају тек нешто већи степен варијансе него исти фактори посебно (пре свега, сама очекивања), чиме се директно не оспорава, али се јасно и не потврђује претпоставка теорија очекивање вредности. Упоређени су гласачи ДС и СРС, особито у погледу очекивања од префериране и супарничке странке. Генерална правилност је, било да је реч о друштвеним или личним циљевима, да се од изабране странке очекује да може више (често и драстично) него супарничка странка да допринесе остваривању великог броја циљева, укључујући и оне који нису у програму ни у средишту политике изабране странке, па чак и оне до којих ни бирачима није посебно стало. Дискутовано je да ли афективна везаност за странке говори у прилог моделу страначке идентификације.

периодика

ЦИЉЕВИ И ОЧЕКИВАЊА КАО ПРЕДИКТОРИ СУБЈЕКТИВНОГ ОДНОСА ПРЕМА ДВЕМА СУПАРНИЧКИМ ПОЛИТИЧКИМ СТРАНКАМА

За разлику од политиколога, који се првенствено интересују за исход, психолози покушавају да првенствено разумеју процес, како појединци долазе до опредељивања за одређену опцију. И једнима и другима важни су предиктори, фактори који доприносе односу према политичким партијама. Циљ овог рада је да се утврди колико циљеви и очекивања могу бити предиктори става и намере да се гласа за две водеће политичке странке у Србији у овом тренутку. Основни задатак је био да се утврди који од 18 личних и 18 друштвених циљева, односно која њихова комбинација, најбоље одређује ставове према ове две странке, односно намеру за гласање за једну од њих. Други део анализе се односи на то како уместо самих циљева, очекивања да странке остваре сваки од њих детерминише исте те елементе политичке партиципације. Узорак је чинио 481 студент, са шест факултета Универзитета у Београду. Резултати показују да је циљ „улазак у ЕУ“ најбољи предиктор било да се ради о ставовима, гласању, или пак давању предности једној или другој странци у ситуацији присилног избора. Међутим, показује се да постоје бројни суптилни механизми на основу којих одређени други циљеви избијају у први план у евалуацији странке, али нису нужно и главни предиктори у одлуци за гласање. Значајно је и да очекивања да ће странке успешно остварити неки циљ, по правилу бољи предиктори него значај који људи придају тим циљевима.

ç