Адријана Грмуша

Полазећи од Епштајн модела партнерског односа школе и родитеља, у овом раду се разматрају међународна искуства и стање у образовно-васпитном систему Србије у погледу партиципације родитеља у превенцији и сузбијању школског и вршњачког насиља. Међународна искуства партиципације показују да су у школама, које имају мању распрострањеност насиља, присутни сви облици партиципације родитеља из Епштајн модела, при чему највећи значај имају доношење одлука, комуникација и волонтирање. Образовно-васпитни систем Србије кроз стратешко опредељење, нормативни оквир и програм „Школа без насиља” номинално омогућава родитељима све облике партиципације из Епштајн модела, како у раду школе генерално, тако у области превенције и сузбијања насиља конкретно. Међутим, примена тих могућности је на ниском нивоу у пракси, а школама у Србији недостају управо они облици партиципације који су повезани са мањом распрострањеношћу насиља. Узроци таквог стања су, с једне стране сами родитељи, а са друге одређени недостаци у нормативном оквиру. Након анализе узрока, у раду се на крају наводе и предлози могућих решења за унапређење партиципације родитеља.

Приказ књиге: Бранислава Поповић Ћитић, Слађана Ђурић, Позитивна школска клима: елементи, принципи и модели добре праксе, Факултет безбедности, Београд, 2018, 246 стр.

Информациона технологија доживљава драматичне промене са еволуцијом Интернета мењајући начин комуникације политичких актера у сфери политичке комептенције. Интерактивност, као и одржавање континуитета у комуникацији између политичких субјеката и бирача, представља нове принципе у комуникацији 21. века. У земљама са развијеном демократијом и развијеним пољем политичке компетенције, друштвени медији засновани на технолошкој основи Веба 2.0, а нарочито друштвене мреже постају незаобилазна компонента политичке комуникације и промоције коју кандидати политичких странака ефикасно користе како би вршиле утицај на ставове, убеђења и погледе бирача, кроз изградњу позитвне слике о кандидату и придобијање њихове подршке на изборима. У овом раду аутори истражују колики је реални утицај друштвене мреже Фејсбук, као феномена савременог друштва, у креирању ефикасне политичке комуникације и промовисању политичких странака и политичара у Србији. Поред тога, испитује се утицај на политичко опредељење појединца, као и обим интересовања корисника ове друштвене мреже за политичке промотивне поруке. Ово истраживање се заснива на 6 димензија, од којих свака има сопствену хипотезу. Како би циљеви студије били остварени, састављен је упитник који укључује 14 питања у вези са ових 6 димензија и хипотеза. Упитник је у периоду од месец дана био постављен на Фејсбуку, а 355 упитника је било погодно за статистичку анализу.

Актуелност и значај питања надлежности и капацитета локалне самоуправе у области животне сре­дине, наглашена је усвајањем низа закона из области заштите и унапређења животне средине, као неизоставног дела националних приоритета одрживог развоја Републике Србије, као и чињеницом да деградација животне средине и нерационално коришћење природних ресурса утиче непосредно на квалитет живота грађана, односно да се последице негативног утица ја на животну средину највише осећају на локалном нивоу. Дефинисање надлежности локалних органа је у директној корелацији са питањем капацитета ло­калних самоуправа, будући да финансијска, кадровска, организациона и техничка оспособљеност ових субјеката представља предуслов за ефикасно спровођење овлашћења која су им поверена и законом утврђена. Циљ овог рада је да се на основу процене капаците­та локалних самоуправа у области заштите животне средине утврди да ли су локални органи власти оспособљени у кадровском, финансијском, техничком и организационом смислу за спровођење ефикасне заштите животне средине у ширем контексту придруживања Србије Европској унији.

Приказ књиге: Роберт Кејген, Центар за цивилно-војне односе, Александрија Прес, Београд, 2009, 111 стр.

Приказ књиге: Џозеф С. Нај, Будућност моћи, Архипелаг, Београд, 2012, 276 стр.

Приказ књиге: Халед Фуад Алам, Глобални ислам, Службени гласник, Београд, 2012, 156 стр.

Приказ књиге: Gadi Wolfsfeld, Making Sense of Media and Politics: Five Principles in Political Communication, Routledge, 2011. p 150.

Национални интерес: часопис за национална и државна питања покренут je 2005. године поводом обележавања два века модерне српске државности, а у циљу да се на његовим страницама осветле важна питања из области држав­ности из угла различитих научних дисциплина. За десет година постојања изашло је укупно 23 броја часописа. Издавање часописа одвијало се различитом ди­намиком. У првим годинама постојања, од 2005. до 2008. године, часопис је излазио једном годишње, да би од 2009. године почео да излази три пута годишње. Библиографија радова објављених за десет година постојања часописа обухвата 333 библиографске јединице. У складу са тематском оријентацијом часописа, на његовим страницама присутни су пре свега политиколошки радови, који се баве различитим аспектима српске унутрашње и спољне политике, као и геополитике. На страницима часо­писа налази се такође велики број радова који се баве националним питањима из угла других научних дисциплина, као што су социологија, економија, право и лингвистика.

Аутор у раду приказу je допринос Српског друштва Црвеног крста (СДЦК) у ратовима за ослобођење Србије oд 1876. до 1918. године. Делујући у складу с одредбама Женевске конвенције из 1864. и 1906. године и начелима Међународног покрета Црвеног крста, СДЦК је за 42 године постојања пружало подршку кадровски и материјално неспремном српском војном санитету у шест ратова. Непосредним ангажовањем и посредовањем у обезбеђивању кадровске и материјалне помоћи из иностранства СДЦК je пресудно допринело ублажавању ратних губитака српске војске и страдања становништва у тешком периоду борбе за национално ослобођење и опстанак српске државе. Заједно са војском, која је изнела терет ратова за ослобођење, СДЦК се због свог деловања сврстава међу најзначајније институције у изградњи модерне српске државности.

Медији чине важан елеменат савременог демократског друштва. Они имају ту моћ да обликују савремено друштво и да утичу на све аспекте друштвеног живота. Значај медија се огледа у томе што они представљају главни извор информисања грађана. Њихова улога је нарочито видљива за време предизборне кампање, када медији постају значајно средство помоћу кога политичке партије теже да привуку што већи број гласова. Аутори у овом раду анализирају начин на који су дневне новине извештавале за време предизборне кампање за ванредне парламентарне изборе у Србији 2014. године, фокусирајући се том приликом пре свега на значај који су медији придавале различитим темама. Главне методе које аутори користе у овом раду су метод анализе садржаја и компаративни метод.

Приказ књиге: Ентони Гиденс, Климатске промене и политика, Клио, Београд, 2010, 303 стр.

Приказ књиге: David R. Dupper, School Bullying: New Perspectives on a Growing Problem, Oxford University Press, New York, 2013, 136 стр.

Феномен електронског вршњачког насиља постаје незаобилазан у савременом друштву обликованом убрзаним развојем информационо-комуникационих технологија. Вршњачка насилна интеракција из реалног света премешта се у виртуелни свет, где постаје окрутнија и суровија, тако да се електронско вршњачко насиље перципира као озбиљна претња за личну безбедност са којим се суочава велики број младих школског узраста. Последњих година постоји велико залагање многобројних истраживача да се расветли сложеност овог феномена у циљу суочавања са његовим узроцима и отклањања последица. Међутим, феномен електронског вршњачког насиља још увек није прецизно одређен, мада постоје многобројна истраживања његових појавних облика као и односа са вршњачким насиљем у реалном свету. У овом раду аутор разматра најзначајнија достигнућа досадашњих истраживања, при чему се фокусира на постојање терминолошких дилема и проблема у одређивању елемената који чине овај сложен феномен. С тим у вези, рад се састоји из четири дела. У првом делу су представљене главне терминолошке дилеме у погледу феномена електронског вршњачког насиља у страној и домаћој литератури. Други део је посвећен анализи суштинских карактеристика актера електронског вршњачког насиља. У трећем делу су представљени главни проблеми са којима се истраживачи суочавају у настојању да електронско вршњачко насиље одреде у односу на традиционално. При том, фокус је на два приступа: а то су: 1) одређење према сличностима са традиционалним вршњачким насиљем; и 2) одређење према специфичностима феномена електронског врњачког насиља, као што су специфичности актера и специфичности електронских средстава и дигиталних канала комуникације. У четвртом делу су представљени резултати истраживања феномена електронског вршњачког насиља у Србији.