ЗАШТО (НИ)СУ ЛИБЕРАЛИ – Г17 ПЛУС И ЛДП? ИЗНОВА О „КРХКОЈ ЛИБЕРАЛНОЈ ВЕРТИКАЛИ“ У СРПСКОЈ ПОЛИТИЦИ

Дијана Вукомановић

Сажетак

Анализа је усмерена на давањe одговора на питање да ли се и у којој мери две релевантне парламентарне политичке странке Г17 Плус и Либерално демократска партија (ЛДП) заиста могу означити као либералне, будући да се оне тако декларишу и саморазумевају. Да би се дао одговор на ово питање аутор укратко излаже кључне тенденције инкорпорације Западне либералне идеолошке матрице у пост-комунистичким земљама Централно-Источне Европе. Посебан нагласак у анализи је стављен на претече данашњих либералних партија у Србији на тзв. „анархолиберале“ про-реформски оријентисане комунистичке лидере који су крајем 60-их и почетком 70-их година прошлог века покушали да у економији спроведу модернизацијски пројекат laisseiz–faire, про-тржишно оријентисаних реформи. Аутор указује на чињеницу дисконтинуитета у одржању тзв. „либералне вертикале“ да су либерално оријентисани политичари и либерално оријентисана политика у Србији готово потпуно утихнули на политичкој сцени Србије у последње три деценије XX века, након пада српских анархо-либерала, 70-их година. Тек ће у другој деценији обнове партијског плурализма са појавом две партије које су предмет овог рада Г17 Плус и ЛДП либерална опција поновно почети да се рехабилитује, да се изнова редефинише и промовише на политичкој сцени Србије. Анализа програмских одредница ових двеју партија у односу на темељне вредности либерализма: немешање државе, принцип грађанства, слободе и тржишне економије показала је да је Г17 Плус успела да конципира идеолошки конзистентну (нео)либералну легитимацијску матрицу, док је ЛДП исказао неуобичајену меру еклектицизма, чак и неочекиваних идеолошких девијација. Од којих су илустративни анархистички анимозитет који ова партија изражава према држави и њеним институцијама, и залагање за спровођење корективне правде лустрације, која су пре симптоматична за револуционарне партије ортодоксне левице. У том смислу се ЛДП може означити као „анархо-либерална“ странка, док су Г17 Плус, у идеолошком смислу „нео-либерали“ У домену економског програма, обе се партије крећу у орбити социјал-либерализма.

Референце

1. Антонић Слободан, (2009), Елита, грађанство и слаба држава. Србија после 2000, Београд: Службени гласник (друго издање)
2. Beveridge William, (1945), Why I am a Liberal?, London: Jenkins
3. Beveridge William, (1944), Full Employment in a Free Society: A Рeport, Lon­don: Allen and Unwin
4. de Рuggiero Guido, (1981), The History of European Liberalism, Glocester, Mass.: Peter Smith
5. Ђукић Славољуб, (1990), Слом српских либерала: Технологија политичких обрачуна Јосипа Броза, Београд: Филип Вишњић
6. Gray, John (1989), Liberalism, Minneapolis: University of Minnesota Press.
7. Hall Stuart, (1986), “Variants of Liberalism”, in: Politics and Ideology, Donald James, Hall Stuart (eds.), Milton Keynes: Open University Presss
8. Hanley Sean, (1999). “The New Рight in the New Europe? Unravelling the Ideo­logy of “Czech Thatcerism”, Journal of Political Ideologies, 4 (2), 163-189
9. Koštunica, Čavoški (1985), Party Pluralism or Monism: Social Movements and the Political System in Yugoslavia 1944-1949, Boulder: East European Mono­graphs
10. Mill John Stuart, (1986), On Liberty, London: Penguin Books
11. Ненадовић Александар, Главни уредник (“Политика” и пад српских либерала 1969-1972), Београд: Политика АД
12. Никезић Марко (2003), Крхка српска вертикала, Београд: Хелсиншки одбор за људска права
13. Попов Небојша (1989), Contra Fatum (Случај групе професора Филозофског факултета у Београду, 1968-1988), Београд: Младост
14. Pamet P. Sabrina (2006), The Three Yugoslavias: State-building and legitimation 1918-2005, Indiana University: Indiana University Press
15. Pawls John, (1971), A Theory of Justice, Oxford: Oxford University Press
16. Тепавац Мирко (1998), Сећања и коментари, Београд: Б92
17. Вујачић Илија, (2007), „Либерализам и политичке странке у Србији“, у: Идеологија и политичке странке у Србији, Лутовац Зоран (ур.), Београд: Fri­edrich Ebert Stiftung, Факултет политичких наука, Институт друштвених наука