ПОЛИТИКА И ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
ВАНРЕДНО СТАЊЕ – француско искуство
Сажетак
Ванредно стање је класичан уставноправни институт који је уобичајено присутан у највишем правном акту великог броја земаља. Разлог постојања ове правне установе, њен raison d’être, је најтешње повезан са најзначајнијим вредностима којима тежи сваки савремени правни поредак. Стабилност институција, очување друштвеног поретка, целовитост државне територије, континуитет власти, ред, мир, слобода, поштовање гарантованих људских права – све је то предмет заштите ванредног стања и сродних институција, које прати, по природи ствари, и одговарајући инструментариј за спровођење адекватних мера. Наравно, примена неуобичајених, често и радикалних мера, повлачи одређене недоумице и изазива нужно контраверзе па и критике, било да се ради о унутрашњој или спољашњој опасности која је проузроковала спровођење ванредних норми. Циљеви овог рада су да прикаже лепезу мера којима располаже француско право ради остваривања горе наведених задатака, издвоји поједине (погодне, чини нам се) теоријске основе и хипотезе на којима почивају ванредни правни режими, као и да сугерише основне закључке на основу искуства примене ванредног стања. Разуме се да све наведено незаобилазно једним делом задире и у поље политичке процене сврсисходности примене појединих мера као и одређених политичких последица, тако да верујемо да је ова тема интересантна како за правнике, тако и за политикологе. Узели смо свесно случај Француске као земље која има богато и занимљиво (а рекли бисмо итекако поучно) искуство у овој области, за које мислимо да би могло бити корисно проучити га на практичном, као и уобличити га додатно на теоријском нивоу.
Референце
