Изабери језик:
Тема броја

ЧЛАНЦИ И СТУДИЈЕ

ТЕРОРИСТИ – ОНИ И МИ

Сажетак

Тероризам је друштвени феномен који се налази у центру пажње многих научника. Ипак, може се рећи да ми још увек мало знамо о тероризму. Поготову мало знамо о људима, о терористима, ко су они и зашто чине терористичке акте. Тако се може рећи да постоји велико неразумевање између НАС и ЊИХ. Ми терористе доживљавамо као фанатике И лудаке, који припадају неком другом свету, другој цивилизацији. Међу Европљанима и Американцима постоји пуно предрасуда, нарочито када се говори о Арапима и Муслиманима. У том смислу своју улогу играју и западни мас-медијикада извештавају о тероризму. Ако желимо да дамо један ефективан одговор на криминалитет и тероризам, морамо имати праве информације о менталитету, култури и личности учинилаца. Многи експерти данас говоре да репресивни одговор тероризму није прави пут у борби против тероризма. Бомбе и ваздушни удари производе мржњу и терористичку реакцију. Бомбе на Сирију, Ирак, Либију и Авганистан могу једино да допринесу терористичком одговору према циљевима у западном свету. У том се смислу може говорити о меканим мерама у борби против тероризма, али, пре свега морамо превазићи поједностављивање на релацији ОНИ и МИ. Аутор овог текста мисли да је веома важно доћи до правих информација о терористима и начину њиховог размишљања. Ћирић мисли да терористи врло често сагледавају себе као жртве западног империјализма и колонијализма. Са друге стране у овом тексту, аутор говори о многим политичким и медијским манипулацијама које се тичу тероризма. Ако су жртве једног терористичког напада људи из западно-европских земаља, то је једна прича, али је сасвим друга прича ако они долазе из неке друге земље. Понекад неки од терориста могу бити коришћени од стране Европљана и Американаца зато да би дестабилизовале неке друге земље. Аутор овде приказује ситуацију у вези са Косовом и ОВК. Припадници ОВК су најпре били третирани као дилери дроге и терористи, да би на крају постали савезници Сједињеним америчким државама и НАТО пакту. Слично је и са Русијом и Чеченијом, тако да постоји пуно манипулација када говоримо о тероризму, терористима, ЊИМА и НАМА. Аутор овог текста говори такође и о употреби страха од тероризма како би се ограничила људска права осумњичених терориста, али и обичних људи. Ако кажете да је нешто неопходно због опасности од тероризма, тада је све озвољено. Тероризам представља оправдање за увођење многих недемократских мера. У сваком случају, главни закључак аутора овог текста је да морамо сазнати што више о терористима: ко су они И како размишљају, а што је важно ако желимо да направимо прави одговор тероризму.

кључне речи:

Референце

    1. Басара Светислав, “Теорија тероризма“, Данас, доступно на: danas.rs/danasrs/kolumnisti/teorija_terorizma.881.html?news_id=317602
    2. Булатовић Александра, „Тероризам као политичко-безбедносни проблем“, Зборник Института за криминолошка и социолошка истраживања, 2/2015.
    3. Гаћиновић Радослав, „Правно-организациони аспекти анти-терористичког деловања“,Страни правни живот, 3/2008.
    4. Grig William Norman, “Making the World Safe for Narco-Terrorism”, The new American, доступно на: stoptheftaa.org/artman/publish/article_83.shtml
    5. Ђорић Марија, Екстремна десница – међународни аспекти десничарског екстремизма, Београд, 2014.
    6. Звонаревић Младен, „Форензично – психологијски аспект упознавања личности учиниоца кривичног дела“, Југословенска ревија за криминологију и кривично право, 4/64.
    7. Костић Милан, „Кривични закон и душевна болест – од заблуда до решења“, Саветовање Института за криминолошка и социолошка истраживања: Теоријски и практични проблеми југословенског казненог законодавства, Београд, 1996.
    8. Лопичић – Јанчић, Јелена, „Законодавство САД у вези терористичких дела“, Страни правни живот, 1/2010.
    9. Мијалковић Саша, Бошковић Горан, Никач Жељко, „Међународно-правни напори у спречавању финансирања тероризма прљавим новцем“, Страни правни живот, 1/2011.
    10. Милошевић Ђорђе, „Жртве тероризма у свету – политика двоструких стандарда“, доступно на: nspm.rs/savremeni-svet/zrtve-terorizma-u-svetu-politika-dvostrukih-standarda.html
    11. Нелсон Ричард, „Јачање улоге у борби против тероризма“, доступно на: eai.org.rs/sr/evroatlantska_revija/euroAtlanticSecurity/story/41/Ja%c4%8Danje+uloge+u+borbi+protiv+terorizma.html
    12. Николић Златко, „Спорт, млади и насиље“, Теме, 3/2009.
    13. Николић – Ристановић Весна, Од жртве до затворенице – насиље у породици и криминалитет жена, Земун, 2000.
    14. Пантић Данијела, „Психологија рекламе: Како да ти кажем да ме купиш?“, доступно на: komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/zbornik.fdu/13-14/28/download_ser_lat
    15. Петронијевић Горан, „Тероризам – глобална опасност или глобалистичка превара?“, у зборнику: Тероризам и људске слободе – IX међународни научни скуп, Тара, мај 2010.
    16. Петровић Драгана, „Самоубилачки тероризам“, Страни правни живот, 3/2009.
    17. Рот Никола, Основи социјалне психологије, Београд, 2009.
    18. Стевановић Мирослав, „Међународни правни проблеми оружаног супротстављања терористичкој групацији ‘Исламска држава’ у Сирији“, Правни записи, 2/2015.
    19. Танасковић Дарко, „Џихад и анти-џихад“, поговор за књигу Срђе Трифковића, Сенка џихада, Београд, 2007.
    20. Ћирић Јован, „Виктимолошке злоупотребе“, Правни живот, 9/2010.
    21. Ћирић Јован, „Држава и организовани криминал“, Социолошки преглед, бр. 3/2005.
    22. Ћирић Јован, „Криминалитет и економија“, у зборнику: Тешки облици криминалитета и државна реакција, Требиње 2013.
    23. Ћирић Јован, „Тероризам, реална опасност данашњице, или…“ у зборнику: Супротстављање савременом организованом криминалу и тероризму, ур. С. Мијалковић, КПА, Београд, 2011.
    24. Ћирић Јован, „Увреда“, у зборнику: Суђење у разумном року и други кривичноправни инструменти адекватности државне реакције на криминалитет, Златибор, 2015.
    25. Ћорић Весна, „Нове методе у сузбијању тероризмау САД након 11. септембра“, Страни правни живот, 1-3/2006.
    26. Хантингтон Семјуел, Сукоб цивилизација и преобликовање светског поретка, ЦИД, Подгорица, 1998.
    27. Шупут Дејан, „Правни оквир који уређује борбу против насиља на спортским приредбама у европским државама“, Страни правни живот, 1/2010.
    28. Wong Kam C., „USA Patriot Act: A Preliminary Study“, Страни правни живот, 1-2/2007.
периодика Политика националне безбедности 1/2016 УДК:323.28+327.88 13-29
ç