СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ И СРПСКО-РУСКИ ОДНОСИ

Дејан М. Мировић

Сажетак

Светозар Марковић је имао огроман утицај на српску интелектуалну мисао и друштво половином XIX века. За читаве генерације српских интелектуалаца и политичара без обзира да ли су заступали леве или десне политичке идеје, он је био својеврстан учитељ. Најпознатији примери су Јован Скрелић и Никола Пашић. Марковић је био и главни идеолошки противник Милана Обреновића и прозападних владајућих елита. Међутим, оно што се често занемарује када се анализира дело Светозара Марковића је његова улога у популаризовању и прихватању руске културе и идеја у Србији. Он је био први српски интелектуалац који је пропагирао учење руског језика у Србији. Преводио је руску књижевност, укључујући и класике попут Гогоља, Тургењева и Љермонтова. У правном и социолошком сислу, Марковић је сматрао да код Срба и Руса постоји солидарност и хуманост која не постоји на Западу. У „апсолутистичкој Русији“ коју он као атеиста и социјалиста критикује, независност судства је била на вишем нивоу него у Србији коју су водили чиновници школовани на Западу. Марковић види позитивне утицаје Русије у унутрашњој српској политици и правном систему. Русија која је била апсoлутистичка држава је морала да подсећа српске кнезове да узму у обзир и интересе народа и демократије. Када анализира међународне односе Марковић истиче да су Руси гарантовали аутономију у односу на Турску и народна права Акерманском конвенцијом из 1826. године. Марковић прави јасну дистинкцију између западних вредности и политике. Када пише о енглеској политици он истиче да је лицемерна и неморална и сматра да се енглески закони не могу аутоматски применити на све народе.

Референце

• Большая Советская энциклопедия на: http://enc-dic.com/enc_sovet/Markovich-svetozar-36215.html (посећено 28.7.2017).
• Майков А., Замѣтки по внѣшнимъ дѣламъ, Русская Мысль, No 12, 1882. на:  http://az.lib.ru/m/majkow_a_a/text_1882_12_zametki_po_vneshnim_delam-oldorfoshtml.shtml (посећено 28.7.2017).
• Марковић С., Певање и мишљење, Рад, Београд, 1984.
• Мировић Д., Русфобија код Срба 1878-2017, Catena mundi, Београд, 2017.
• Пашић Н., Моја политичка исповест, Политика, Београд, 2006.
• Пироћанац М., Белешке, приредила Сузана Рајић, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2004.
• Скерлић Ј., Светозар Марковић: његов живот, рад и идеје, Сабрана дела Јована Скерлића, књига једанеста, Просвета, Београд, 1966.
• Скрелић Ј., Јавно мњење у Француској, Сабрана дела Јована Скрелића, књига осма, Просвета, Београд, 1966.
• Троцки Л., Киевская Мысль, NN 346 и 349, Кијев, 1912.
• Шемякин А. Л., Идеология Николы Пашича: Формирование и эволюция (1868–1891). Институт славяноведения РАН, Москва, 1998.