СТРУКТУРНА ДИНАМИКА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ 1991-1993. ГОДИНЕ

Милан Јовановић

Сажетак

Чланак анализира промене у страначкој и социјалној структури првог вишестраначког сазива Народне скупштине. Он је методолошки оквир у којем ће се спровести лонгитудинално истраживање структурне динамике српског парламента од почетка редемократизације до данас. Анализа страначког система и социјалне структуре посматра се у контексту промена политичке елите у Србији у распону од преко две деценије. Први сазив Народне скупштине у периоду 1991-1993. године наговестио је тектонске промене у партијском систему и структури политичких елита. Укидањем монопартизма веома брзо се фрагментисала вишестраначка сцена Србије. На првим вишестраначким изборима учествовало је 44 политичке странке од 53 колико је било основано. Кроз Народну скупштину у том периоду прошло је укупно 17 странака. Већински изборни систем обезбедио је останак на власти реформисаним старим комунистичким елитама. Нове политичке елите, политички и програмски утемељене на антикомунизму и либералном моделу демократије и економије биле су изразито подпредстављене у Народној скупштини. Социодемографске каракатеристике посланика у првом сазиву показују радикалан раскид са дотадашњом делегат­ ском праксом. Из скупштинских клупа нестали су индустријски и административни радници, сељаци и припадници комунистичке номенклатуре који су доминирали у делегатским скупштинама, али и млади и жене који су такође у великом броју били репрезентовани у делегатским парламентима. Национални састав прве легислатуре наговештава процес етничке хомогенизације : 80% посланика по националном опредељењу изјашњавали су се као Срби што не одговара структури становништва у којој су Срби чинили нешто више од 65% становништва. Бојкот избора од стране Албанаца на Косову и Метохији основни је узрок слабијој заступљености ове националне мањине. Мађари и Муслимани имали су број посланика који је био у складу са њиховим уделом у укупном становништву. Међу посланицима су доминирали појединци у средњој животној доби од 41 до 50 година. Посланик је имао просечно око 45 година. Млади су били изразито подпредстављени, чинили су свега 2% у укупном броју посланика. Исто важи и за посланике у старијој добној скупини од 51 до 60 година којих је било 4,4%. Образовни ниво посланика био је знатно изнад структуре станов­ништва: чак 82% посланика имали су факултетско образовање, а њих 16% и највише академске титуле. Број жена је био поражавајући. Са 23% колико их је било у делегатским скупштинама, њихов број је пао на свега 2%. Четири жене седиле су у посланичком клубу социјалиста. То је наговестило потребу институционалних интервенција у изборни систем како би се обезбедила њихова боља заступљеност.

Референце

1. Botomor, T. (2008). Elite i društvo, Novi Sad: Mediteran Publishing.
2. Bumheim, J. (1989). Is Democracy Possible?, Cambridge: Polity Press.
3. Hague, R., Harrop, M., Breslin, S. (2001). Komprativna vladavina i politika, Zagreb: Fakultet političkih znanosti.
4. Ilišin, V (2007). Hrvatski Sabor 2003.: Obrasci političke regrutacije parla­mentrane elite, Politička misao, XLIV, 4, str. 55-92.
5. Ilišin, V (2003). Hrvatski Sabor 2000.: strukturne značajka i promjene, Politička misao, XXXVIII, br. 2, str. 42-67.
6. Јовановић, М. (1997). Изборни системи избори у Србији 1990-1996. годи­не, Београд: Службени гласник РС и Институт за политике студије.
7. Keller, S. (1963). Beyond the Ruling Class, Stratetigic Elites in Moder Society, New York: Randon House.
8. Michels, R. (1990). Sociologija partija u savremenoj demokraciji, Zagreb: Infor­mator.
9. Mill, J.S. (1989). Izabrani politički spisi I i II, Zagreb: Informator.
10. Norton, P. (1990). Parliament in Western Europe, London: Frank Cass.
11. Pajvančić, (2005). Parlamentarno pravo, Beograd: Konrad Adenauer Fondacija.
12. Phillips, A. (1995). The Politics of Presence, Oxford: Clarendon Press.
13. Pegan, S. (1991). Pluralizacija parlamenta socijalni sastav Narodne skup­štine Srbije, u zborniku: Od izbornih rituala do slobodnih izbora, Beograd: Institut društvenih nauka.
14. Petrović, R. (1992). Nacionalni sastav stanovništva 1991, Jugoslovenski pregled, br 1.
15. Silk, (1987). How Parliaments Works, London, New York: Longman.