„ШТА МИ МОЖЕМО ПОНУДИТИ СВЕТУ“ – ДВА МОГУЋА ОСЛОНЦА СРПСКОМ НАЦИОНАЛНОМ ИДЕНТИТЕТУ

Јелена Миљковић Матић

Сажетак

У раду смо упоредили црквени и етнолошки поглед на српски идентитет, као основан на светосавској духовности, у првом случају, односно на специфичној култури, у другом. На тај начин смо сучелили два традицонална гледања на српски национални идентитет, мада се и уопште на национални идентитет, не само на српски, гледа или из духовног или из културолошког угла. На поређење ова два приступа идентитету нас је подстакло истоветно реторичко питање које су аутори два текста, митрополит Амфилохије (Радовић) и етнолог Миленко С. Филиповић, поставили као увод у своја разматрања српске специфичности, у облику: шта ми можемо понудити свету. Циљ нашег рада је одмеравање вредности духовног и културолошког приступа колективном идентитету, што смо покушали да остваримо њиховом компарацијом. Разматрање и поређење ова два приступа нашој националној посебности је показало да је не само национални идентитет него и сам етнолошко-антрополошки појам културе стабилан и трајан тек када се ослања на православље, пошто се показало да је иначе подложан променама и да не може бити поуздан носилац националног идентитета.

Референце

1. Амфилохије, Митрополит црногорско-приморски, „О Косову и Европи“, http://www.prijateljboziji.com/_O-Kosovu-i-Evropi/75031.html, приступљено 28.06.2017
2. Велер, Ханс-Улрих, Национализам: историја-форме-последице, Светови, Нови Сад, 2002.
3. Гроздић, Борислав Д., „Схватање о извору и пореклу државне власти – прилог изучавању политичке философије Немањића“, Српска политичка мисао, 1/2016, Београд, 307-323.
4. Еп. Николај, „Предговор“, у књизи Архим. Др Јустин Поповић, Светосавље као философија живота, Ваљево, 1993, (фототипско издање књиге: Јеромонах Др. Јустин Поповић, О прогресу у воденици смрти, Битољ, 1933; Предговор из 1953)
5. Живковић, Тибор, „Неретљани – пример разматрања идентитета у раном средњем веку“, Историјски часопис, 61/2012, Београд, 11-25.
6. Караџић, Вук Стефановић, Етнографски списи, Сабрана дела Вука Караџића, Књига седамнаеста, Просвета, Београд, 1972.
7. Поповић, Архим. Др Јустин, Светосавље као философија живота, Ваљево, 1993. (фототипско издање књиге Јеромонах Др Јустин Поповић, О прогресу у воденици смрти, Битољ 1933)
8. Свето Писмо, Нови Завјет Господа нашег Исуса Христа, Јеванђеље по Матеју и Саборна посланица Светог апостола Јакова, Свети архијерејски синод Српске православне цркве, Београд.
9. Симић, Предраг, „Србија и Европска унија: између националног и европског идентитета“, Религиозност грађана Србије и њихов однос према процесу европских интеграција (Ур. Јелена Јебланов Максимовић), Хришћански културни центар–Центар за европске студије–Фондација Конрад Аденауер, Београд, 2011, 13-24.
10. Ћоровић, Владимир, Историја Југославије, фототипско издање из 1933, Просвета, Београд, 1989.
11. Ћоровић, Владимир, Свети Сава у народном предању, Народно дело, Београд, 1990.
12. Филиповић, Миленко, „О етнолошком проучавању Јужне Србије“, Годишњак скопског Филозофског факултета, Скопље, 1930, 117-126.
13. Bandić, Dušan, „Etnos“, u knjizi Carstvo zemaqsko i carstvo nebesko. Ogledi o narodnoj religiji, Treće izdanje, Biblioteka XX vek, Beograd, 2008, 33-54
14. Bandić, Dušan, „O narodnom pravoslavlju danas“, u knjizi Narodno pravoslavlje, Biblioteka XX vek, 183, Beograd, 2010, 11-23.
15. Kovačević, Ivan, Ilić, Vladimira, „Neki problemi proučavanja identiteta u Srbiji“, u zborniku Urbani kulturni identiteti i religioznost u savremenom kontekstu (Ur. Danijel Sinani), Српски генеалошки центар и Филозофски факултет Универзитета у Београду, 2013, 11-27.
16. Kroeber, L. and Kluckhohn, Clyde, Culture: A Critical Review of Concepts and Definitions, Peabody Museum of American Archeology and Ethnology, Cambridge, Massachusetts, 1952.
17. Smit, Antoni D., Nacionalni identitet, Biblioteka XX vek, Beograd, 2010.