Изабери језик:
Тема броја

ПОЛИТИЧКА ТЕОРИЈА И ИДЕНТИТЕТ

СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ: ИЗВОРИ И ОСНОВИ

Сажетак

Никада, када je о нацијама реч, не треба заборавити чињеницу да je нација заједница, a заједнице су, у својој суштини, ирационалне. Везе које појединачне људе окупљају у једну целину могу бити историјске, верске, племенске, засноване на заједничком искуству и заједничким вредностима. У свим временима религија и веровања су кључни чинилац идентитета. Највећа je илузија веровати да се људи првенствено руководе рационалним разлозима у којима доминантно ме­сто заузимају интереси. Сви велики ломови, како показује историја, стављали су на дневни ред питање идентитета. Људи најпре морају одговорити на питање ко смо ми, а тек потом позабавити се оним што морају чинити. Или, како се то данас воли ре­ћи: питањем својих интереса. Кључне одлуке које је један народ донео у својој историји никад нису произишле из рационалне интересне рачунице. Напротив, увек су то биле одлуке које су биле противне националним интересима. То су биле одлуке које су произишле из националне историје, одлуке којима се потврђује идентитет. Мит о пореклу, дакле, тренутак или догађај уз који један народ везује свој постанак на најбољи начин казује како тај народ разуме себе. Своје историјско време Срби рачунају oд Немање који je започео обједињавање расцепканих српских племена. Немањином снагом и вештином уједињен је значајан део на­рода, али ни у том политички уједињеном народу није било заједничке мисли која би га у целости прожела и била основ унутрашњег јединства. Сваки народ, да би представљао це­лину и одржао се као целина, мора имати духовну копчу која га држи на окупу. Ту духовну копчу створио је Свети Сава.

кључне речи:

Референце

    1. Ф. В. Ј. Шелинг, Философија митологије, Београд, Опус, 1988.
    2. С. Хантингтон, Сукоб цивилизација, Подгорица, ЦИД, 1998.
    3. Р. Н. Бела, Погажен завет, Београд, XX век, 2003.
    4. С. Булгаков, Православље, Нови Сад, Књижевна заједница Новог Сада, 1991.
    5. М. Црњански, Свети Сава, Београд, Луча, 1934.
    6. С. Милетић, Изабрани чланци, Нови Сад, Просветно издавачка задруга «Змај», 1939.
    7. В. Ћоровић, Покрети и дела, Београд, Геца Кон, 1920.
    8. Р. Gavranić, Politička povjest hrvatskog naroda: od prvog početka do danas, Zagreb, Štamparija i litografija C. Albrechta, 1895.
    9. Р Самарџић, Косовско опредељење, Београд, Српска књижевна задруга, 1990.
    10. Р Самарџић, Идеје за српску историју, Београд, Југославијa-пyблик, 1989.
    11. Р Самарџић, Усмена народна хроника, Нови Сад, Мати­ца српска, 1978.
    12. Н. Милаш, Православна Далмација, Нови Сад, Издавачка књижарница А. Пајевића, 1901.
    13. Ђ. Слијепчевић, Историја Српске православие цркве, Београд, БИГЗ, 1991.
    14. А. Јевтић, Свети Сава и косовски завет, Београд, Српска књижевна задруга, 1992.
    15. Ј. Томић, После пет стотина година – разматрања о Косовској битци, Нови Сад, Српска штампарија дра Светозара Милетића, 1889.
    16. А. Гронски, „Белоруски интелектуалци почетка XX в. као неимперијална елита“, Национални интерес, Ин­ститут за политичке студије, Београд, бр. 2/2010.
    17. Живковић, Гордана, „Борба за нови српски идентитет“, Српска политичка мисао бр. 3/2011, стр. 47-60.
периодика Национални интерес 1/2012 УДК 323.1(=163.41) 111-129
ç