Изабери језик:
Тема броја

ДРЖАВА, ПРИВРЕДА И НЕОЛИБЕРАЛНА ТРАНЗИЦИЈА

СРПСКА „ДРЖАВА БЛАГОСТАЊА“ У ВРТЛОГУ НЕУСПЕШНЕ ТРАНЗИЦИЈЕ

Сажетак

Постоји општа сагласност да је један сегмент транзиције спроведен у задовољавајућој мери: реч је о преласку из политички ауторитарног режима у демократски поредак. Данас у Србији функционише релативно стабилна демократија с редовним, фер и слободним изборима. Ипак, реформе у политичком сегменту нису праћене реформама у економији, те је наслеђени економски систем из времена социали­зма у најзначајнијим сегментима остао непромењен. Штавише, усвајање “европских стандарда” често је покриће за све већу регулацију привреде, а озбиљна дерегулација се и не предвиђа. Процес приватизација без дерегулације води приватизации монопола тајкунизацији, што се неретко користи у циљу дисквалифи­каций институција слободног тржишта и приватног власништва. Процес реституције и денационализације одузете имовине није спроведен и стално се одлаже. Штавише, и сам концепт наговештене денационализације је неправедан. Уместо да се државна бирократија смањује, она је са сваком новом владом све већа, а јавна потрошња расте. Све то указује да привредни систем у Србији није реформисан и да не може носити епитет тржишног. Уместо тржишне демократије, Србија се данас, десет година од почетка транзиције, и даље може описати као земља демократског социјализма.

 

кључне речи:

Референце

    1. Бјукенен Џ., Границе слободе – између анархије и Левијатана, Дерета, Београд 2002.
    2. Gilpin, R., Global Political Economy, Princeton Univeristy Press, 2001.
    3. Gligorov V., The State in the Balkans, WIIW, Vienna, 1999.
    4. Ђого, М., Народна банка Србије у нокдауну, Интернет: www.katalaksija.com (датум приступа 8.10.2011), 2011.
    5. Zielonka J. (editor), Democratic Consolidation in Eastern Europe, Vol. I: Institutional Engineering, Oxford Studies in Democratization, Oxford University Press, 2001.
    6. Mises, L., Antikapitalistički mentalitet, Mate, Zagreb 2010.
    7. Новаковић A., „Национализам и транзиција – о једном методолошки смисленом појму национализма“, Српска политичка мисао, бр. 2/2009, стр. 111-134, Институт за политичке студије, Београд.
    8. Rothbard M., „Origins of the Welfare State in America“, Journal of Liber­tarian Studies, 12:2 (Fall 1996).
    9. Rupnik, J. „On Two Models of Exit from Communism: Central Euorpe and the Balkans“ u: Sorin A., Tismaneanu V. (eds), Between Past and Fu­ture The revolutions of 1989 and Their Aftermath, CEU Press, Budapest 2000.
    10. Станчић, В., Грубишић, З., „Повезаност политичких и економских реформи у процесу транзиције искуство транзиционих земаља, са посебним освртом на Србију“, Политичка ревија, 3/2011, Институт за политичке студије, Београд.
    11. Havrylyshyn O., Odling-Smee J., „Political Economy of Stalled Re­forms“, Finance and Development, A Quarterly Magazine of the IMF, Vol. 37, No. 3 (September), 2000.
    12. Hoppe H. H., Democracy The God That Failed: The Economics, Poli tics of Monarchy, Democracy, and Natural Order, Transaction Publishers 2001.
периодика Политичка ревија 4/2011 УДК: 338.24(497.11) 133-153
ç