СРБИ ОД КОНСТИТУТИВНОГ НАРОДА ДО НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ

Др Нада Радушки, заменик председника Научног већа

Сажетак

У проучавању права и положаја националних мањина веома је важан мултидисциплинаран приступ, па с тим у вези демографска истраживања имају посебну улогу и значај. У раду је анализиран популациони развитак и положај Срба у државама насталим на простору бивше СФРЈ (Словенија, Хрватска, Македонија и Црна Гора) у којима су пре геополитичких промена и распада државе Срби представљали један од шест конститутивних народа, док данас чине националну мањину. Основни извор података у раду су званични пописи становништва имајући у виду да су бројност и етничка компактност основни демографски фактори који утичу на остварење права и слобода припадника сваке националне мањине. Мада је друштвени и правни положај српске мањине у постјугословенским државама одређен европским стандардима заштите права националних мањина, анализа указује на њихов мање или више неповољан положај на који, поред осталог, утиче и недовољно осмишљена политика земље матице.

Референце

1. Башић, Г (1997). “Положај етничких мањина у државама насталим на простору претходне Југославије”, у: В. Петровић (ур.) Срби у Словенији, Београд, Светска српска заједница, 1-27.
2. Ђукановић, Д. (2007). “Положај Срба у постјугословенским државама”, Нова српска политичка мисао, 15 (3-4), 367-377.
3. Гречић, В. (1997). “Положај Срба у Републици Словенији” у: В. Петровић (ур.), Срби у Словенији, Београд, Светска српска заједница, 64-68.
4. Хрватић, Н. (2004). “Роми у Хрватској: од миграција до интеркултуралних односа”, Миграцијске и етничке теме, 20 (4), 367-385.
5. Комац, М. (1997). “Срби у Словенији” у: В. Петровић (ур.), Срби у Словенији, Београд, Светска српска заједница, 126-147.
6. Лајић, И. и М. Бара. (2010). “Кретање броја Срба у Славонији и Хрватској тијеком XX. стољећа”, у: Д. Бабић и Д. Жупарић-Иљић (ур.), Националне мањине као фактор стабилности у међународним односима Хрватске и Србије, Загреб, Институт за миграције и народности, 39-65.
7. Огњановић, Д. (1997). “Поглед кроз прошлост и виђење будућности Срба у Белој Крајини”, у: В. Петровић (ур.), Срби у Словенији, Београд, Светска српска заједница, 103-112.
8. Петровић, Р. (1987). Миграције у Југославији и етнички аспект, Београд, Истраживачко-издавачки центар ССО Србије.
9. Радушки, Н. (2007). Националне мањине у Централној Србији-етничке промене и демографски развој, Београд, Институт друштвених наука.
10. Радушки, Н. (2005). “Језик као препознатљиво обележје националног идентитета”, Статистичка ревија, LIV (1-4), 29-38.
11. Радушки, Н. (2000). “Проблем избеглиштва у Србији као специфичан вид миграција и могућа решења”, Гласник ( 5), 133-139.
12. Рудић, В. (1993). “Етничка структура становништва Црне Горе после Другог светског рата”, у : М. Спасовски (ур.), Етнички састав становништва Србије и Црне Горе и Срби у СФР Југославији, Београд, Географски факултет, 210-235.
13. Спасовски, М и сар. (1993). “Број и територијални размештај Срба и Црногораца у СФРЈ после Другог светског рата”, у: М. Спасовски (ур.), Етнички састав становништва Србије и Црне Горе и Срби у СФР Југославији, Београд, Географски факултет, 285-321.
14. Становчић, В. (2009). “Појам националне мањине и третирање индивидуалних и колективних права, Годишњак ФПН, 495-497.
15. Таталовић, С. (2002). «Положај националних мањина у Републици Хрватској», у: Г. Башић (ур.), Демократија и националне мањине, Београд, Центар за истраживање етницитета, 231-290.
16. Вељковић, Д. (2004). «Битно погоршан положај Срба у Македонији», Теме XXVIII (2), 831-846.
17. Влаховић, П. (1993). “Српски род Црногораца”, у: М. Спасовски (ур.) Етнички састав становништва Србије и Црне Горе и Срби у СФР Југославији, Београд, Географски факултет, 193-210.
18. Вукић, А. (2010). “Положај Срба у Хрватској у процесу придруживању Еуропској унији”, у: Д. Бабић и Д. Жупарић-Иљић (ур.) Националне мањине као фактор стабилности у међународним односима Хрватске и Србије, Загреб, Институт за миграције и народности, 169-183.