Изабери језик:
Тема броја

ИСТОРИЈА ПОЛИТИЧКИХ ИДЕЈА

СОЛУНСКИ ФРОНТ И СРБИ: ИЗМЕЂУ ЗАБОРАВА И МЕСТА НАЦИОНАЛНОГ СЕЋАЊА

Сажетак

Снажне менталне представе које су догађаји Великог рата (1914–1918) оставили на свест савременика трајно су уткане у темеље националног идентитета. Поред слома Србије 1915. године и повлачења преко Албаније до Крфа, пробој Солунског фронта и ослобађање имају посебно место у историји Срба. Ипак, процес преношења сећања и утисака о догађајима са Солунског фронта, током година и нових изазова, ратова, друштвено-политичких, економских културних трансформација било је изложено и периодима заборава и/или смештања у други план и у оквире хибридних идентитета (југословенство). Рад има циљ да кроз анализу наратива и културних политика истражи (дис)континуитет колективног сећања Срба на догађаје Великог рата. У време обележавања 100. годишњице од најславнијег и најтрагичнијег периода у српској историји, пажња је посвећена месту Солунског фронта и ослобођења Србије у националном сећању Срба у историјском и актуелном контексту. Циљ је да се осветли у каквом је облику сећање преношено у протеклих сто година и ко су били преносиоци. Такође, посебан циљ јесте анализа начина на који су различити системи и државна уређења у којима је живео српски народ утицали на формирање сећања, као и на разлику у неговању сећања у матици и дијаспори. Анализа наратива и културних политика указује на континуитет дисконтинуитета колективног сећања Срба на догађаје Великог рата, а посебно догађаја повезаних са Солунским фронтом. На неговање културе сећања утицале су културне политике у време југословенства, које су имале за примарни циљ стварање југословенског идентитета. Посебно су након Другог светског рата места сећања (lieux de memoire), како их је у оном смислу дефинисао Пјер Нора, одлазила у заборав или су повезивана у заједничке оквире сећања на два светска рата. Срби изван матице (дијаспора), у настојањима да очувају идентитет посебно су неговали сећање на Солунски фронт, као и остале догађаје Великог рата. Обележавање стогодишњице Великог рата постала је прилика и да Солунски фронт оживи у националном сећању Срба. Стога, рад настоји да пружи и препоруке за креирање културних политика, односно, политика сећања у Србији.

кључне речи:

Референце

    • Asman, Jan. 2011. Kultura pamćenja. Beograd: Prosveta.
    • Bjelajac, Mile. 2014. 1914–2014: zašto revizija? Stare i nove kontraverze o uzrocima Prvog svetskog rata. Beograd: Medija centar Odbrana.
    • Bjelajac, Mile. 2015. „Neprekinuta diskusija o Balkanu kao uzročniku Prvog svetskog rata.” U Prvi svetski rat Srbija, Balkan i Velike sile, ur. Slobodan Rudić i Miljan Milkić, 14–29. Beograd: Istorijski institut, Institut za strategijska istraživanja.
    • Damjanović, Nikola (ur.). 1971. Golgota i vaskrs Srbije. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod, Udruženje nosilaca albanske spomenice 1915–1916.
    • D’Epere, Luj Franše. 2018. Memoari Solunski front, Srbija, Balkan. Novi Sad: Prometej.
    • De Mondezir, Pijeron. 1936. Albanska golgota: uspomene i ratne slike. Beograd: Prosveta.
    • Đukić, Vesna. (Ka)Ko smo? Studije kulture pamćenja i politike identiteta u Srbiji. Beograd: Institut za pozorište, film, radio i televiziju Fakultet dramskih umetnosti.
    • Đurić, Antonije. 1978. Solunci govore. Gornji Milanovac: Kulturni centar.
    • Đurić, Antonije. 1987. Žene – Solunci govore. Beograd: Književne novine.
    • Hobsbaum, Erik. 1996. Nacije i nacionalizam od 1780. Program, mit, stvarnost. Filip Višnjić: Beograd.
    • Jovanović, Bojan. 2014. Pamćenje i samozaborav. Novi Sad: Orpheys.
    • Katroga, Fernando. 2011. Istorija, vreme i pamćenje. Beograd: CLIO.
    • Ković, Miloš. 2016. Jedini put. Sile Antante i odbrana Srbije 1915. godine. Beograd: Filip Višnjić.
    • Kolaković, Aleksandra, i Dragan Trailović. 2016. „Srpska golgota: istorija i kultura sećanja.” U Vek srpske golgote (1915–2015), III – Društvene nauke, 263–281. Kosovska Mitrovica: Filozofski fakultet.
    • Kolaković, Aleksandra. 2018a. “La France et la Grande Guerre danas la memoire serbe.” U ur. Kolaković Aleksandra, posebno izdanje, Srpska politička misao: 83–106.
    • Kolaković, Aleksandra. 2018b. „Sećanje na Veliki rat i nacionalni identitet Srba”. U Nacionalni identitet i etnički odnosi, tematski zbornik knjiga 6, ur. Nada Raduški, 37–58. Beograd: Institut za političke studije.
    • Lajbenšperger, Nenad, i Đorđe Mamula, 2014. „Spomenici Prvom svetskom ratu između države, zakona i pojedinca – nekoliko zapažanja i primera.” Srpske studije 5: 207–221.
    • La Patrie Serbe, t. I, du 20 octobre 1916 à fin décembre 1917.
    • La Patrie Serbe, t. II, du 1er janvier a fin decembre 1918.
    • Manojlović Pintar, Olga. 2014. Arheologija sećanja. Spomenici i identiteti u Srbiji 1918–1989. Beograd: Udruženje za društvenu istoriju, Čigoja štampa.
    • Marković, P. J. 1920. Iz minulih dana Uspomene iz 1915., 1916., 1917. i 1918. godine. Beograd: Štamparska radionica Ministarstva Vojnog i Mornarice.
    • Marković, Žika. 1987. Solunci i potomci Porodice Solunaca. Beograd: Nova Knjiga.
    • Milićević, Todor K. i Stojadin T. Milenković. 1969. Proboj Solunskog fronta i balkanski manevar. Bern, Švajcarska.
    • Mitrović, Andrej. 2008. Kultura i istorija. Beograd: Arhipelag.
    • Nora, Pierre. 1996. “Preface to English Language Edition: From Lieux de memoire to Realms of Memory.” In: Realms of Memory: Rethinking the French Past ed. Pierre Norа, New York: Columbia University Press. Last accessed on 22nd of December 2019. http://faculty.smu.edu/bwheeler/Joan_of_Arc/OLR/03_PierreNora_LieuxdeMemoire.pdf
    • Pešić, Novica, Vidoje Golubović i Predrag Pavlović. 2015. Milunka Savić: vitez Karađorđeve zvezde i Legije časti, Novi Sad: Prometej, RTS.
    • Radovanović, Mihailo. 1958. O Solunskom frontu i proboju 1918. Zurich: Srpska čitaonica i knjižarnica Katarina Jovanović.
    • Radojević, Mira i Ljubodrag Dimić. 2014. Srbija u Velikom ratu (1914–1918). Beograd: SKZ.
    • Ristović, Ljubiša. 1988. „Spomenik braniocima Beograda 1915. godine.” Politika, 2. oktobar 1988: 13.
    • Skoko, Savo, i Petar Opačić. 1985. Vojvoda Stepa Stepanović. Beograd: BIGZ.
    • Stojić, Biljana. 2018. „Dobrovoljački glasnik (1928–1941) – zastupnik prava dobrovoljaca iz Velikog rata.” U Dobrovoljci u Velikom ratu 1914–1918, 347–372. Beograd: Institut za strategijska istraživanja, Matica srpska, Istorijski institut.
    • Šarenac, Danilo. 2014. Top, vojnik i sećanje. Prvi svetski rat i Srbija 1914–2009. Beograd: Institut za savremenu istoriju. Poslednji pristup 7. oktobra 2019. godine. http://славним-прецима.срб/
    • Živulović, Žika. 1998. Napred u otadžbinu Proboj solunskog fronta. Beograd: Kolorpres.
периодика Српска политичка мисао 2/2020 2/2020 УДК 94(497.11)"1914/1918":323.1(=163.41) 59-77
ç