Изабери језик:
Тема броја

САВРЕМЕНИ СУКОБИ И ЊИХОВО РЕШАВАЊЕ

СИРИЈСКА КРИЗА – УЗРОЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ

Сажетак

Сирија представља још једну у низу држава коју је захватио талас „арапског пролећа“, а чије су последице одјекнуле на глобалном нивоу. Оно што је обележило читав грађански рат у Сирији је што се, поред Асадових снага, побуњеника и Исламске државе, укључују и интереси великих сила, који су неретко међусобно супротстављени. Такође, у ову кризу су, посредно или непосредно, укључени и многи регионални актери, било да су умешани у овај сукоб пружајући подршку једној од страна, било да су погођени његовим последицама. Овај рад има за циљ анализу узрока и последица сиријске кризе пре свега са становишта критичког преиспитивања неолиберализма који покушава да се наметне као универзални модел друштвеног развоја, а који неретко поприма облик неоимперијалне праксе у тренуцима када неолиберална теорија наиђе на препреку.

кључне речи:

Референце

    1. Ђурковић Миша, „Тероризам, хибридни ратови и вредности – односи Турске и Немачке након тзв. ‘Арапског пролећа’“, Политика националне безбедности, годишњак, бр. 1, 2016, стр. 163-184.
    2. Кнежевић Милош, „Мигрантска криза у фокусу демополитике“, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1/2016, стр. 103-146.
    3. Милошевић Зоран, „Ко је испланирао пресељавање избеглица са Блиског истока у Европску унију“, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1/2016, стр. 147-160.
    4. Радоњић Радован, Демократија, Центар за грађанско образовање, Подгорица, 2004.
    5. „Рекордан број присилно расељених особа у свету – сваки 113. човек приморан да напусти свој дом“, Internet, http://www.unhcr.rs/dokumenti/saopstenja-za-medije/rekordan-broj-prisilno-raseljenih-osoba-u-svetu.html, 17/04/2017.
    6. Симеуновић Драган, „Миграције као узрок политичких аномалија у Европи“, Журнал за криминалистику и право, 3/2015.
    7. Степић Миломир, „Геополитички аспекти емиграционе ерупције из блиско-источне велике пукотине“, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд бр. 1/2016, стр. 19-41.
    8. Стојадиновић Миша, „Политичко насиље и демократија у контексту неоимперијалних амбиција великих сила“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 2/2015, стр. 199-213.
    9. Стојадиновић Миша, „Демократија између мита и стварности“, у зборнику: Демократија и саборност (приредио: Зоран Милошевић), Институт за политичке студије, Београд, 2010, стр. 79-98.
    10. УНХЦР, Internet, http://data.unhcr.org/syrianrefugees/regional.php, 17/04/
    11. Уредништво, „Уз тему броја“, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд бр. 1/2016.
    12. Чомски Ноам, Година 501 – конквиста се наставља, Светови, Нови Сад, 1998.
    13. Чомски Ноам, Интервенције, Рубикон, Нови Сад, Беокњига, Београд, 2009.
    14. Чомски Ноам, Контролисана демократија, ЦИД, Подгорица, 1999.
    15. Чомски, Ноам Нови милитаристички хуманизам – лекције Косова, Филип Вишњић, Београд, 2000.

     

периодика Српска политичка мисао 2/2017 УДК 355.426+327::911.3(569.1)“20“ 153-167
ç