Изабери језик:
Тема броја

ИДЕНТИТЕТ, КУЛТУРА, ИСТОРИЈА

САВА МРКАЉ – РЕФОРМАТОР СРПСКЕ АЗБУКЕ

Сажетак

Циљ овог научног чланска јесте да укаже на одлучујући допринос Саве Мркаља, као првог српског ученог филолога и једног од најобразованијих Срба свога доба, у реформи српске азбуке (правописа, језика и писма). Аутор је у раду  приказао историјске, друштвене, етничке, верске, језичке и друге прилике у Војној Крајини и Мркаљевом родном Сјеничаку, те у Србији тога времена,  као и друштвене и историјске прилике и развој филозофске и научне мисли у Европи.

 Рад је заснован на литератури и изворима Мркаљевих биографа, филолога и лингвиста, врсних познавалаца његовог дела. По узору на Аделунга, који је први прогласио начело „пиши као што говориш“ (али га није успео применити на немачки језик), Сава Мркаљ је, а не Вук како се иначе у српској широј јавности сматра, поставио два основна начела:  „један глас једно слово „ и „пиши као што говориш“, уводећи уместо етимолошког (какав је европским државама) фонетски систем у српски језик и тако допринео конституисању савршене азбуке. Своју генијалну реформу ћирилице Мркаљ је описао у књизи од свега 18 страна коју је због црквеног „незграпног“ правописа, поготово због употребе  „дебелог јер“,  насловио  Сало дебелога јера либо азбукопротрес.

Сава Мркаљ је био геније, додуше непризнати, како то с генијима почесто бива, а Вук је био маестрални прагматичар који је схватио значај Мркаљевоr дела и који је умео да га, уз неколико интервенција, приведе коначној намени, прихвативши га касније као своје дело.

Мркаљ је једноставно пребројао и гласове у свом српском језику и набројао 29 (џ није узео у обзир) и ћириличке знакове (слова), па их је избројао 41. Вишак је био велики, и Сава га је одбацио.

При томе се Мркаљ посебно оборио на тврди знак јер као нејнепотребнији називајући га поспрдно дебелим. Мркаљ је словима покрио  25 гласова а за остала четири љ, њ, ђ и ћ тражио је диграме и то решио тако што је словима л, н, т и д   додао меки знак означавајући тако њихову мекоћу… Вук је, дакле, дизајнирао преосталих шест слова. Своју књижицу завршио је револуционарним покличом: „Зато от данас све наше правописаније под ово долази начело-пиши како што говориш“.

кључне речи:

Референце

    • Бекић-Војновић, Мара, „Сава Мркаљ – модерни реформатор српске ћирилице“, у Рече ми реч, Зборник Друштва за српски језик и књижевност у Хрватској, Вуковар 2010.
    •  Грдинић, Никола „Дело Саве Мркаља и питање односа према прошлости, у: Сава Мркаљ. Поводом двестагодишњице… Азбукопротреса (1810-2010), Радови са стручног састанка, Нови Сад, 2010.
    • Деретић, Јован, Расправа Саве Мркаља о српским писменима, Ковчежић, књ. IV, Београд, 1964.
    • Ђилас, Гордана, „Хронологија живота и рада Саве Мркаља“, у: Сава Мркаљ. Поводом двестагодишњице… Азбукопротреса (1810-2010), Радови са стручног састанка, Нови Сад, 2010.
    •  Ђукановић, Владо, Сава Мркаљ, из слободне Википедије, http://wikipedia.org/sr/Сава_Мркаљ
    • Иванић, Душан, „Песничке парадигме Саве Мркаља“, у: Сава Мркаљ-Поводом. двестагодишњице… Азбукопротреса (1810-2010), Радови са стручног састанка, Нови Сад, 2010.
    • Косановић, Р. Милан, „Сава Мркаљ филолошки темељ крајишког и српског идентитета“, у: О идентитету Срба Крајишника (уредили др Момчило Суботић и Мирко Радаковић), Удружење „Крајишки привредник“, Институт за политичке студије, Београд, 2018.
    • Лесковац, Младен, Неколико података за биографију Саве Мркаља, Зборник Матице српске, серија друштвених наука, I, Нови Сад, 1950.
    • Милосављевић, Петар, Историја и филологија, Матица српска у Дубровнику, Београд, Институт за политичке студије, Београд, 2014.
    • Недић, Владан, Необјављене песме Саве Мркаља, Зборник Филозофског факултета, Београд, 1959. IV-2
    •  Николиш, Гојко, Сава Мркаљ. Повијест о једном страдању, „Просвјета“, Загреб, 1980.
    • Перић, Данко, „Неколико маргиналија о Сави Мркаљу и Милану Радеки, заслужном што Мркаљ није заборављен у родном крају“, у: Сава Мркаљ- Поводом двестагодишњице… Азбукопротреса (1810-2010). Радови са стручног састанка, Нови Сад, 2010.
    •  Пижурица, Мато, „Презаслужни Сава Мркаљ, заборављен, откривен и, ипак, остао у сенци великог Вука“, у: Сава Мркаљ- Поводом двестагодишњице… Азбукопротреса (1810-2010). Радови са стручног састанка, Нови Сад, 2010.
    •  Радека, Милан, Неколико прилога о Сави Мркаљу, Зборник Матице српске за историју, 31, Нови Сад, 1985.
    •  Руварац, Димитрије, „Једно писмо Саве Мркаља“, Зборник Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књига 8, Београд, 1928.
    • Ружић, Жарко, „Мркаљ као неоспориви реформатор азбуке и први прави песник српског јамба“, у: Сава Мркаљ. Поводом двестагодишњице… Азбукопротреса (1810-2010), Нови Сад, 2010.
    •  Рајковић, Ђорђе, Сава Мркаљ: биографско-књижевна слика, Јавор, Нови Сад 1877.
    •  Стојановић, Љубомир, Живот и рад Вука Стеф. Караџића, Београд, 1924.
периодика Политичка ревија 3/2018 3/2018 УДК 811.163.41:929 Mrkalj S. 11-32
ç