САД И НАТО – Поглед из деведесетих на двехиљадите и из двехиљадитих на деведесете

Душан Николиш

Сажетак

Дугорочни глобални униполаристички и унилатерални геополитички и војностратешки интерес и претензија САД у 90-тим годинама је био да се НАТО универзализује, “глобализује” и прихвати као нови и најбоље пронађени систем безбедности за Европу и свет. НАТО је и у 90-тим годинама, до данас, наставио да постоји и функционише из више раз­лога: због инхерентног страха САД и њених најлојалнијих западних савезника од руске опасности; због тога што је за САД НАТО одувек био “најприроднији” начин њиховог војног и политичког присуства и останка и опстанка као светске суперсиле и најутицајније ваневропске „европске“ силе у Европи и у европским безбедносним пословима, односно, безбедносне доминације над Европом па и њене контроле; и, можда, најважније, због тога што је кроз све ово НАТО био и до данас остао најефикаснији инструмент функционисања и опстанка САД као глобалне суперсиле у светским пословима, у целини. Евентуално повлачење САД из Европе, „испуштање Европе из својих руку“, односно амерички изолационизам од Европе, значио би за Америку, и био би у њој доживљен, као губитак глобалног лидерства, доминантне моћи и мисионарске улоге у свету, свега онога што је за САД наслеђе Другог светског рата. За Сједињене Државе, безбедносно политички доминирати Европом, контролиса ти је (а то САД чине кроз НАТО), најбитнији је предуслов и темељ њиховог целокупног глобалног међународног бића и идентитета и опстанка као планетарне суперсиле, а ти­ме и смисла постојања. Одласком НАТО-а са сцене, кредибилитет и војно-безбедносна доминација и опстанак и останак САД у Европи изгубили би смисао. Свих ових „хладноратовских“ и „постхладноратовских“ деценија НАТО је (скупа са ОЕБС-ом) једина и суштински пресудна политичка и војно-безбедносна копча Сједињених Држава са Европом. Без НАТО-а и своје доминантне командне и високотехнолошке позиције у њему, САД, једноставно речено, не би имале шта да траже у Европи, осим као окупациона сила! Ирачка окупација Кувајта августа 1990. године и грађански рат у Југославији, посебно онај у Босни од 1992. год., били су она тражена и пронађена формула која је НАТО-у требало да обезбеди „вечну младост“.

Референце

1. David Abshire, „US Global Policy: Toward an Agile Stra­tegy“, The Washington Quarterly, 19, No. 2, Spring 1996.
2. Noam Chomsky, “Enduring Truths, Changing Markets”, Covert Action Quarterly, 56, Spring 1996.
3. Richard Crockatt, The Fifty Years War. The United States and Soviet Union in World Politics, 1941-1991, Routled­ge, London, New York, 1995.
4. Larrabee, J. Geen, I. Lesser, M. Zanini, NATOs Mediter­ranean Initiative. Policy Issues and Dilemmas. (Prepared for the Italian Ministry of Defense by RANDs Natio­nal Security Research Division), RAND, Santa Monica, 1998.
5. „NATO Expansion: Flirting with Disaster“, The Difense Monitor, (Center for Defense Information, Washington DC.), Vol. 24, No. 9, 1995.
6. “What next for NATO?”, The Defense Monitor (Center for Defense Information, Washington D.C.), Vol. 24, No. 2, 1995.
7. Zumach, „NATO Moves East“, Covert Action Quarterly, 61, Summer 1997.