РЕЛИГИЈА И НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ – Од прозелитизма до модерних социјалних технологијa

Др Зоран Милошевић-заменик директора

Сажетак

Политика промене националног идентитета је запажена још у Старом завету Светог писма. То се постизало преласком пагана на јеврејску веру, а потом и у национални састав јеврејског народа. Ова политика настављена је у Римокатоличкој цркви практиковањем прозелитизма у две опције: прво, превођењем у римокатолицизам, у том смислу посебно православних, који су потом денационализовани и укључивани у неку од постојећих нација, односно у неку нову измишљену нацију (Хрвата, Украјинаца…) и, друго, преко уније, где је постојала могућност очувања византијског (православног) обреда, али су унијати, потом, такође, денационализовани и од њих су стварани нови народи или су се, што је било чешће, утапали у неке већ постојеће, a чија је вера била римокатолицизам. Характеристика оба ова процеса је да су преобраћеници, већином, постајали ватрени мрзитељи вере и нације из које су поте­кли. Ова политика Римокатоличке цркве у Европи, посебно је била изражена до 1918. године, тачније до краја постојања Аустро-Угарске монархије и Краљевине Пољске, а потом њен носилац постаје сам Ватикан што је посебно дошло до изражаја током Другог светског рата на простору тзв. Независне Државе Хрватске и у тадашњем Совјетском Савезу. Нова политика у креирању вештачких народа у Европи и даље инсистира на верском отуђењу народа који нису по вољи САД и Европској унији, све „ради европске перспективе“, али то није искључиви задатак. Новина је, на верском плану, да се сада креира мноштво секти које нападају одређене народе и мењају им основне друштвене вредности и схватање света. Када то не успева, на располагању су и савремене социјалне технологије које изграђују нову идеологију, најчешће путем медија (у шта данас ваља укључити и социјалне електронске мреже), путем страначке и државне политике, економским притисцима, итд.

Референце

1. Антић, Чедомир: „Граде име на антисрпству“, Вечерње новости, јул 2011.
2. Бабосов, Е. М.: Основы идеологии современного государства, 2-е издание, дополненное, Амалфея, Минск, 2004.
3. Biblijski leksikon, Kršćanska sadašnjost, Zagreb, 1972.
4. Берђајев, Николај: „Душа Русије“, у зборнику: Феноменологија руске душе, О карактеру и менталитету Руса, приредио: Добрило Аранитовић, Логос, Београд, 2008.
5. Воейков, Николай Н.: Церковь, Русь и Рим, Лучи Софии, Минск, 2000.
6. Гринберг, Т Э.: Политические технологии, ПР и реклама, Аспент прес, Мо­сква, 2005.
7. Данилевски, Николај Ј.: Русија и Европа, Службени лист СРЈ, Досије, Београд, 1994.
8. Екмеџић, Милорад: „Црква и нација код Хрвата“, у зборнику: Зборник о Србима у Хрватској, САНУ, Београд, 1999.
9. Ikić, Niko: „‘Prozelitizam’ u Sv. pismu i njegovo shvaćanje u svijetlu ekumenskih odnosa“, Obnovljeni život, 1/1994, Zagreb.
10. Илић, Јован: „Величина, географски положај и гранично-контурни изглед авнојске Хрватске“, у зборнику, Срби у Хрватској, Географски факултет, Београд, 1993.
11. Кашеваров, А. Н.: „Разработка на Соборе официальной позиции Церкви в от­ношении советской власти и ее религиозной политики“, Церковь и время, Н^о 4, Москва, 2003.
12. Матић Петар, Стојадиновић Миша, ,,Либерални национализам у потрази за изгубљеним идентитетом’’, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, 1/2010.
13. Майхрович, Альфред С.: Идеология, Издательство «Право и экономика», Минск, 2001.
14. Мараш, Ј. Н.: „Бретска унија“, у Зборнику: Унија. Политика Римокатоличке цркве према православним Словенима, приредио др Зоран Милошевић, Институт за политичке студије, Београд, 2005.
15. Милошевић, Зоран: Друштвена доктрина Римокатоличке цркве, Институт за политичке студије, Београд, 2001.
16. Милошевић, Зоран: Црква и политика, Институт за политичке студије, Београд, 2002.
17. Милошевић, Зоран: Ко је Ханс Иван Мерц новоблаженик Римске цркве, Бели анђео, Шабац, 2003.
18. Милошевић, Зоран: „Да ли ће Црна Гора постати Црвена Хрватска?“, у збор­нику радова: Рим не мирује, о старим и новим покушајима Римокатолич­ке цркве да потчини православне, приредили протојереј Момир Васиљевић и Зоран Милошевић, Бели анђео, Шабац, 2003.
19. Милошевић, Зоран: „Нови покушаји Римокатоличке цркве да потчини пра­вославне“, Рим не мирује, зборник радова, приредили Протојереј Момир Васиљевић и др Зоран Милошевић, Бели анђео, Шабац, 2003.
20. Милошевић Зоран, ,,О правима националне мањине у прибалтичким државама’’, Српска политичка мисао, Институт за поличке студије, Београд, 1-2/2005.
21. Милошевич, Зоран: Литва и Польша: под аккомпанемент демагогии, Беларуская думка, Минск, № 10, 2007.
22. Nojman, Iver B.: Upotrebe drugog, „Istok“ u formiranju evropskog identiteta, Slu­žbeni glasnik, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beograd, 2011.
23. Основы религиоведения, под редакциеь И. Н. Яблокова, «Высшая школа», Москва, 2001.
24. Панарин, Александар: Процеси модернизације и менталитет, у зборнику: Феноменологија руске душе, О карактеру и менталитету Руса, приредио: До­брило Аранитовић, Логос, Београд, 2008.
25. Псуњски, Хрвати у светлу историјске истине, Н. Пашић, Београд, 1994.
26. Свето писмо, Стари завет, превео Ђура Даничић, Британско и инострано библијско друштво, Београд, (без године издања).
27. Социальные технологии, http://www.glossary.ru/cgi-bin/gl_sch2.cgi?RRu. ogr;t:l!yl)turujoo
28. Stres, Anton: Oseba in družba, Pregled katoliškega družbenega nauka, Mohorjeva družba, Celje, 991.
29. Тайные цели новых религий на територијии России, http://www.pravoslavie.ru/journal/society/pismo_ministra?htm
30. Улььнов, Н. И.: Русское и великорусское, Украинские Страницы. http://www. ukrstor.com/ukrstor(ulianov_russkoe.htm
31. Una sancta 45, Vatikan,
32. Фролов, Кирилл: Духовный триумф карпатороссов, htpp://www.pravoslavie. ru/put/sv/archimalexij kabalyk.html
33. Цвитковић, Иван: „Католичка црква и нација“, Погледи, бр. 4, Сплит, 1983.
34. Шуљагић Сања, ,,Заснивање националног идентитета и (дис)континуитета у Србији’’, Политичка ревија, Институт за политике студије, Београд, 3/2011.