ПРОБЛЕМ ИДЕНТИТЕТА И МУЛТИКУЛТУРАЛИЗАМ

Милена Пешић

Александар Новаковић

Сажетак

У овом раду покушали смо да, полазећи од увида у сложеност проблема идентитета и културе, као и њихових релација, кроз дескрипцију мултикултуралистичког приступа истим, поставимо питања везана за значењске редукције којима је појам идентитета изложен у дискурсу мултикултурализма. С тим циљем у уводном делу рада понуђен је кратак осврт на најрелевантнија схватања идентитета, како личног тако и социјалног, односно указано је на кључне социјалнопсихолошке механизме којима се он гради, као и на разлике између ранијих и савременијих приступа у његовом разумевању. Након тога, дат је приказ основних полазишта мулти­културализма са фокусом на концепту јавног признања мањинских идентитета, односно њихове заштите посебним правним статусом, увођењем „групно диференцираних права“. Циљ овог приказа био је да се покаже колико је „танка“ мултикултуралистичка аргументација за увођење категорије колективних идентитетских права и колико она не може да искорачи из политичког оквира. Разматрање проблема социјалне конструисаности идентитета, његове вели­ке условљености, како владајућим стереотипима у датом друштву, тако и доминантним дискурсима који фигурирају у јавној сфери, односно дискурсима којима појединац располаже унутар своје културе, требало је да покаже колико је „политика признања“ као при­ступ идентитету проблематична са становишта стварног разумевања комплексности његове природе и сложености процеса који му стоје у основи. Бављење проблемом јавне сфере требало је да укаже на комплексност социјалног/комуникацијског контекста унутар кога се одвијају процеси социјалног представљања идентитета и афирмисања култура. Из савремене теоријске дебате које је теорија јавне сфере Јиргена Хабермаса покренула у научним круговима, издвојени су они аргументи критике Хабермасовог концеп­та који указују на кључне промене у разумевању јавне сфере. Ова померања у схватању у великој мери оцртавају линију мултикултуралистичког хоризонта, у коме јавну сферу сагледавамо као про­стор отворености за различите „гласове“, идентитете, интересе, културе, и као сферу сталних промена које доносе комуникативне праксе, како у односу снага међу владајућим и конкурентским дис­курсима, тако и у смислу идентитета који се у њој промовишу и трансформишу.

Референце

1. Бер, В. (2001), Увод у социјални конструкционизам, Београд: Zepter Book World.
2. Вест, К. (2008), „Нова културна политика различитости“, у: Посткултура: увод у студије Културе (Ђорђевић, Ј.), стр. 423-435, Београд: Clio.
3. Голубовић, З. (1999), „Ја и други. Антрополошка истраживања индивидуалног и колективног идентитета“, Република, Београд.
4. Дивјак С. (2001), „Мултикултурализам комунитаризам либерализам“, Но­ва српска политичка мисао, VIII, no. 1-4, стр. 25-49, Београд: ИИЦ Нова српска политичка мисао.
5. Дивјак, С., „Савремени мултикултурализам и либерализам као спор између две концепције права и нације“, Интернет: http://www.kczr.org/download/okrugli_stolovi/01_diyjak.pdf.
6. Ђерић., Г (2005), Пр(а)во лице множине колективно самопоимање и представљање: митови, карактери, менталне мапе и стереотипи, Београд: Филип Вишњић.
7. Кимлика, В. (2009), Савремена политичка филозофија, Београд: Београд: ИИЦ Нова српска политичка мисао.
8. Connel S, Hartman, D, (1998), Ethnicity and Race, Making Identities in Changing World, London: Pine Forge Press, Sage publications.
9. Лошонц А. (2001), „Културна плуралност, различитости или пракса прихватања“, Нова српска политичка мисао, VIII, no. 1-4, стр. 7-25, Београд: ИИЦ Нова српска политичка мисао.
10. Миливојевић, С. (2001), „Идеолошки рад медија”, Нова српска политичка мисао, VIII,1-4, стр. 233-251, Београд: ИИЦ Нова српска политичка мисао.
11. Милошевић-Ђорђевић, Ј. (2008), Човек о нацији, Београд, Институт за политичке студије.
12. Наумовић, С. (1996), „Од идеје обнове до праксе употребе: оглед о односу политике и традиције на примеру савремене Србије“, Од мита до фолка, Београд-Крагујевац, стр. 109-145.
13. Недељковић, С. (2007), Част, крв и сузе. Огледи из антропологије етниците та и национализма, Београд: Златни змај, Одељење за етнологију и антропологију Филозофског
14. Нилсен, К.(2001), „Културни национализам, ни етнички ни грађански“, Нова српска политичка мисао, VIII, no. 1-4, стр. 143-155, Београд: Београд: ИИЦ Нова српска политичка мисао.
15. Новаковић А, Пешић, М. (2010), „Мултикултурализам и индивидуална права неколико забележака поводом Кимликиног третирања фаза мултикултурализма“, Српска политичка мисао, 1/2010, Београд: Институт за политичке студије.
16. Павловић. М. (1991), „Глобализација и регионални културни идентитет“, Појмовно-методолошки оквир проучавања етничког идентитета Срба у Батањи, Гласник Етнографског института, Београд.
17. Паић, Ж. (2009), „У жрвњу идентитета“, Зарез, бр. 249, Загреб.
18. Пешић, М, Новаковић, А. (2008), Слобода и јавност одређење, проблематизација, значај, Београд: Институт за политичке студије.
19. Прелић, М. (2008), (Н)и овде, (н)и тамо: етнички идентитет Срба у Мађарској на крају XX века, Посебна издања ЕИ САНУ 64, Београд.
20. Пузић, С. (2004), „Мултикултурализам и изазови посттрадиционалнe плурализације“, Политичка мисао, Vol. XLI, бр. 4, стр. 59-71, Загреб.
21. Rapport, N., Overing Ј. (2000), „Culture“, in: Social and Cultural Anthropology: The Key Concepts, London: Routledge, 92-102.
22. Рено, А. (2001), „Узајамна равнодушност“, Нова српска политичка мисао, Vol. VIII, no. 1-4, стр. 155-161, Београд: Београд: ИИЦ Нова српска поли­тичка мисао.
23. Рот, К. (2000), Слике у Главама, Београд.
24. Семприни А. (2004), Мултикултурализам, Београд: Clio.
25. Smit, A. (1998), Национални идентитет, Београд: Чигоја штампа.
26. Tajfel, Н. (1981), Human Groups and Social Categories, University Press Cam­bridge.
27. Фуко, М. (2008), Археологија знања, Београд: Плато.
28. Хол, С. (2001), „Коме треба ’идентитет’?“, Реч, 64/10, Београд.