ПРЕДВИЂАЊА ТЕЖИШНИХ ПРАВАЦА МЕЂУНАРОДНИХ ОДНОСА ПОСЛЕ ГЛОБАЛНЕ КРИЗЕ

Јелица Стефановић-Штамбук

Сажетак

Призната глобална криза непредвидљивих обрта, упркос предузетим управљачким покушајима налажења излаза, додатно је подстакла прављење предвиђања тежишних праваца међународних односа. Целокупна индустрија сазнавања будућности више не извире само из уверења у настајање друштва знања. Све више је побуђују тражења поузданијих вођица отимању из вртлога невоља у које се запало. Међутим, подлога предвиђања будућих одређујућих делатника, структура, процеса и исхода није поуздано урађена. Њену израду посебно отежавају трвења неподударних вредносних опредељења. Будући тежишни правци међународних односа замишљају се и до 2025. године. Прогностичари, у истом даху, ипак саопштавају како нису кадри да процене јесу ли настали преокрети само привремена искакања из лежишта или трајно одвајање од обрасца међународних односа какав је уобличен после Другог светског рата. Несродна вредновања процеса глобализације изводе предвиђања у опречне крајности. Испитивање издвојених окосних врста предвиђања тежишних праваца међународних односа и, истовремено, саветованих стратегија деловања, предузето је на темељу претпоставке да глобална криза подупире како отварање мишљења за нове увиде у постојеће стање, тако и за окретање вађењу решења из прошлости што из незадовољства, што из заплашености садашњицом. Закључено је да због слеђења старих мапа мишљења сви прогностичари тешко увиђају излазе из данашње глобалне кризе. Зато муку муче да разаберу будуће тежишне правце међународних односа. Скученост старог начина мишљења спутава сналажење у просторном и временском пределу стварних међународних односа. Нема нових поузданијих мапа предела у којима се човечанство обрело. Отуда упуштања у деловања, ослоњена на мисаоне мапе израђене у радионицама старог начина мишљења, све учесталије завршавају у све дубљим провалијама. Одустајање од кретања по застарелим мапама превазиђеног мишљења могло би бити најподеснији компас за прављење садашњости и увиђање тежишта будућих праваца међународних односа.

Референце

1. Annan, Kofi A. (2002). “What Is the International Community? Problems Without Passports”, Foreign Policy 132: 30-31.
2. Barrett, Scott (2007). Why Cooperate? The Incentive to Supply Global Public Go­ods, Oxford: Oxford University Press.
3. Bello, Walden F. (2009). “The Virtues of Deglobalization”, Foreign Policy in Fo­cus (dostupno na URL: hhtp:/www.fpif.org/articles/the_virtues_of_deglobalization; pristupljeno 15. februar 2010).
4. Bello, Walden F. [2002] (2006). Deglobalization: Ideas for a New World Economy, Manila: Ateneo de Manila University Press.
5. Brooks, Stephen G., William C. Wohlforth (2008). World Out of Balance: Interna­tional Relations and the Challenge of American Primacy, Princeton, NJ: Prin­ceton University Press.
6. Brooks, Stephen G., William C. Wohlforth (2009). “Reshaping the World Order: How Washington Should Reform International Institutions”, Foreign Affairs, 88, 2: 49-63.
7. Cassidy, John (2002). con: the greatest story ever sold, New York: HarperColins Publishers.
8. Chinn, Menzie, Jeffry Frieden (2009). “Reflections on the Causes and Consequen­ces of the Debt Crisis of 2008”, Policy Report 19, 1 (Fall 2009): 1-5.
9. Craig, Campbell (2008). “The Resurgent Idea of World Government”, Ethics & International Affairs 22, 2: 133-142.
10. Daalder, Ivo, James Lindsay (2007). “Democracies of the World Unite”, The American Interest (Winter 2007): 5-15.
11. Deudney, Daniel Н., G. John Ikenberry (2009). “The Myth of the Autocratic Revi­val: Why Liberal Democracy Will Prevail”, Foreign Affairs 88, 1: 77-93.
12. Garrett, Geoffrey (2010). “G2 in G20: China, the United States and the World After the Global Financial Crisis”, Global Policy 1, 1: 29-39.
13. Kagan, Robert (2008). The Return of History and the End of Dreams, London: Atlantic Books.
14. Khanna, Parag (2008). The Second World: Empires and Influence in the New Glo­bal Order, New York: Random House.
15. Krugman, Paul (2008). The Return of Depression Economics, London: Penguin.
16. Mahbubani, Kishore (2008). The New Asian Hemisphere: The Irresistible Shift of Global Power to the East, New York: Public Affairs.
17. National Intelligence Council (2008). Global Trends 2025: A Transformed World, Washington, DC: US Government Printing Office.
18. Slaughter, Anne-Marie (2009). “America’s Edge: Power in the Networked Cen­tury”, Foreign Affairs 88: 94-113.
19. Soret, Thierry (2009).”Governance Arrangements for Global Economic Challen­ges: Where Do we Stand? A Political Science Perspective”, UNDP/ODS Wor­king Paper, New York: Office of Development Studies United Nations Deve­lopment Programme.
20. Стефановић-Штамбук, Јелица (2008). “Теоријски и истраживачки проблеми међународних студија: случајеви европске интеграције и дипломатије”, Политичка ревија 18, 4: 1183-1208.
21. Стефановић-Штамбук, Јелица (2009). “Мултилатерализам и интеррегионализам за нову архитектуру глобалне владавине”, Годишњак ФПН ИИИ, 3: 417-436.
22. Стефановић-Штамбук, Јелица (2010). “Европска унија на путу ка обједињујућој дипломатији”, Изазови европских интеграција 8: 111-134.
23. Tapscott, Don, Anthony Williams [2006] (2008). Wikinomics: How Mass Collabo­ration Changes Everything (exp. edn) New York: Penguin Group Inc.
24. The Economist (2009). “An anatomy of so-called ‘deglobalisation'”, February 19 (dostupno na URL: http://www.economist.com/world/international/displaystory.cfm?story_id=13145370; pristupljeno 15. februar 2010).
25. Urry, John (2009). “The Great Crash of 2008: Pouring Oil on Troubled Waters” (dostupno na URL: www.lwbooks.co.uk/ReadingRoom/public/03Jphn%20%20Urry_the_great_crash.pdf; pristupljeno 27. septembar 2009).
26. Zakaria, Fareed (2008). The Post-American World, New York: W. W. Norton.