ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ У ИТАЛИЈАНСКОМ УСТАВНОМ И ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ

Душан Гујаничић

Сажетак

Италијанска држава је, са историјског становишта посматрано, релативно млада политичка заједница. За разлику од неких својих суседа, великих европских земаља, које су међу првима створиле своја колонијална царства (на пример Шпанија већ у 16. веку) или које су владавину апсолутне монархије довеле до врхунца (као рецимо Француска у 18. веку), Италија је, слично Немачкој, доста касно, тек у другој половини XIX века ушла у процес уједињења. Када се има у виду та историјска чињеница, као и територијална величина Италије и прилично бројно становништво, логично је да су опстале до данас одређене историјске, језичке, културне и географске специфичности унутар земље које подразумевају и одговарајуће ,,некласично’’ државно уређење. Италија је у послератном периоду постала готово синоним за нестабилан политички поредак и учестали пад влада. Њен парламентарни режим је доживео бројна искушења, али је успео да опстане то­ком деценија и постане својеврсни модел на европском тлу за једно релативно ефикасно и одрживо државно уређење. У том контексту се шеф државе појављује као јединствена фигура у политичком и уставном поретку. Ми ћемо у овом раду кроз нормативну ана­лизу размотрити његова уставна овлашћења, институционални положај и политичку праксу, уз повремене осврте на положај неких његових колега у Европи.

Референце

1. Andrea Morrone, „Il presidente della Repubblica in trasformazione“, Rivista, Associazione italiana dei costituzionalisti, n°: 2/2013.
2. Charles de Gaulle, Les mémoires d’espoir, Plon, Paris, 1999.
3. Драган Траиловић, ,,Политичка институција председника Републике у систему власти Србије’’, Политичка ревија, бр. 3/2012.
4. Ђовани Сартори, Упоредни уставни инжењеринг, Филип Вишњић, 2003.
5. Lexique des termes juridiques, Dalloz, Paris, 16^ème édition, 2007.
6. Massimo Luciani, ,,La parabola della presidenza della Repubblica’’, Rivista, Associazione italiana dei costituzionalisti, n°: 1/2014.
7. Mиодраг Јовичић, Савремени федерализам, Службени гласник, Бе оград, 2006.
8. Правна енциклопедија (први том), Савремена администрација, Бео град, 1985.
9. Ратко Марковић, Уставно право и политичке институције, Службе ни гласник, Београд, 2000.
10. Roberto Bin, Giovanni Pitruzella, Diritto costituzionale, Giappichelli edi­tore – Torino, Decima edizione, 2009.