ПРЕДСЕДНИЧКИ ИЗБОРНИ ЦИКЛУС У МЕДИЈСКОМ ТУМАЧЕЊУ, СРБИЈА 2017

Стефан Јањић

Дубравка Валић Недељковић

Сажетак

Предмет овог истраживања је дискурс централних информативно-политичких емисија Радио-телевизије Србије (Дневник 2), РТВ Пинк (Национални дневник) и ТВ Н1 (Дневник) о кампањи за председничке изборе 2017. године. Циљ рада је деконструкција извештавања ових медија о активностима 11 председничких кандидата, са фокусом на (не)толерантност, (не)балансираност, односно (не)равноправан медијски третман кандидата. Истраживање показује како је кандидат владајућих странака користио позицију премијера за креирање низа псеудодогађаја у служби самопромоције, при чему посматрани медији нису имали довољну дистанцу према таквој врсти прикривеног маркетинга. Неравноправне предиспозиције утицале су и на коначну дистрибуцију времена унутар централних информативних емисија, те је кандидат владајућих странака имао вишеструко више медијског простора од било ког опозиционог кандидата. Осим тзв. „кампање ван кампање“, карактеристичне по темпирању церемонијалних догађаја и важних дипломатских посета у складу са потребама власти, а у служби њене самопромоције, кампању је одликовао и изразито негативан тон, утркивање кандидата у прикупљању подршке јавних личности, као и одређивање према догађајима чије су се годишњице поклопиле са периодом кампање: убиство Зорана Ђинђића, смрт Слободана Милошевића, тзв. „мартовски погром“ на Косову, као и годишњица почетка бомбардовања.

Референце

1. Атлагић Синиша, „Значај улоге медија у порасту утицаја имиџа кандидата на изборну одлуку бирача“, CM, бр. 4, 2007, стр. 111-122.
2. Валић Недељковић Дубравка, „Деконструкција уређивачке политике дневног листа „Данас“ у време парламентарне предизборне кампање у Србији 2016“, Годишњак Филозофског факултета, Филозофски факултет, Нови Сад, бр. XLI, 2016, стр. 503-518.
3. Валић Недељковић Дубравка, О новинарству и новинарима, Филозофски факултет, Нови Сад, 2007.
4. Закон о избору народних посланика, Сл. Гласник РС, бр. 35/2000, 57/2003.
5. Матић Јованка, Телевизија против бирача, Добар наслов, Београд, 2007.
6. Регулаторно тело за електронске медије (2015), Правилник о обавезама пружалаца медијских услуга током предизборне кампање, Сл. Гласник РС. бр. 55/2015 и 90/2017.
7. Фоа Марчело, Господари медија, CLIO, Београд, 2017.
8. Assman Aleida, “Memory, Individual and Collective”, in: The Oxford handbook of contextual political analysis (Eds. Robert E. Goodin, Charles Tilly), Oxford University Press, Oxford, 2006, стр. 210-226.
9. Conners L. Joan, “Visual Framing of 2014 US Senate Campaign: Conflict Bias in News Coverage”, in: Communication and Midterm Elections (eds. John Allen Hendricks, Dan Schill), Palgrave Macmillan, New York, 2016, стр. 115-130.
10. Cotter Coleen, “Discourse and Media”, in: The Handbook of Discourse Analysis (eds. Deborah Tanen, Heidi E. Hamilton, Deborah Schiffrin), Wiley Blackwel, Oxford, 2015, стр. 795-821.
11. Fetzer Anita, Lauerbach Gerda Eva, Political Discourse in the Media, John Benjamins Publishing Company, Amsterdam/Philadelphia, 2007.
12. Lange Bernd-Peter, “Media and Elections – Some reflections and recommendations”, in: The Media and Elections (eds. Bernd-Peter Lange, David Ward), Lawrence Erlbaum Associates, Mahwah, 2004, стр. 205-232.
13. McDonald Michale, Budge Ian, Elections, Parties, Democracy. Conferring the Median Mandate, Oxford University Press, Oxford, 2005.
14. Prior Markus, Post-Broadcast Democracy, Cambridge University Press, Cambridge, 2007.
15. Tavits Margit, Presidents with Prime Ministers – Do Direct Elections Matter?, Oxford University Press, Oxford, 2008.
16. Wolfsfeld Gadi, Making Sense of Media and Politics: FivePrinciples in Political Communication, Routledge, New York & London, 2011.