Изабери језик:
Тема броја

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ

ПРАВНИ ОСНОВИ САРАДЊЕ ДРЖАВА БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ СА МЕЂУНАРОДНИМ ТРИБУНАЛОМ ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ

Сажетак

Аутор текста јe исцрпно анализирао тзв. “Правила пута” са додатном рестрикцијом националног кривично-правног законодавства чији је циљ да се после Дејтонског споразума избегну “међусобна” масовна хапшења, што би “успорило” реализацију Дејтонског споразума, а исто тако спречило злоупотребу и неаргументована (лажна) оптуживања и хапшења у БиХ. У тексту је посебно обрађена делатност националних (домаћих) судова у смислу примене одређених активно­сти као што су евентуална хапшења, притварање или судски поступак који је немогуће покренути без претходног стручног прегледа и оцене експерата Трибуна­ла. Превосходно је обрађен однос Владе БиХ и Трибу­нала. Такође je у тексту истакнуто да Трибунал има примат (првенство) у односу над националним (домаћим судовима). Посебно je назначено и присуство притиска на суверене државе – Хрватску и СР Југославију због њихове улоге у дешавањима у БиХ. У сваком случају из презентираног се могу сагледати укупна овлаштења Трибунала у односу на сваку државу потписницу Уговора и дијапазон расположивих процесних радњи као и обавеза и дужности држава. Ако томе придодамо и мандат стабилизационих међународних снага, које уско сарађују са Трибуналом у циљу хапшења оптужених лица, онда грађани и институције БиХ, као и део Међународне заједнице могу бити задовољни успостављеном легислативном, уз наду да ћe истина и правда бити задовољена, без обзира на присутне проблеме и условну спорост у довоћењу пред Међународни суд правде, најодговорнијих лица због кршења и повреда међународног хуманитарног права на просторима бивше Југославије.

кључне речи:

Референце

периодика Политичка ревија 4/2008 УДК: 342(497.1):341.645.5 1229-1238
ç