Изабери језик:
Тема броја

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ

ПОСЛЕДИЦЕ ИЗМЕНА ЗАКОНСКОГ ИЗБОРНОГ ПРАГА НА ПРЕДСТАВЉЕНОСТ СТРАНАКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА -ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ У СРБИЈИ 2020. ГОДИНЕ

Сажетак

Законски изборни праг од 5% важећих гласова функционисао је у изборном систему Србије фактички две деценије. Од 2004. године он није примењиван на изборне листе странака националних мањина. У једном циклусу локалних избора, 2004. године, био је смањен на 3%. Пред парламентарне, локалне и покрајинске изборе 2020. године у контексту преговора власти и опозиције о условима за слободне и праведне изборе, једностраном одлуком власти, законски изборни праг на свим нивоима смањен је на 3%. Да би се очувао број представника странака националних мањина закон је увео бонус – количници странака националних мањина приликом претварања гласова у мандате методом највећег количника увећавају се за 35%. Већа репрезентативност представничких тела, основни је аргумент којим се правдала ова велика изборна реформа. Стварни мотив овог изборног инжењеринга је слабљење најављеног бојкота избора од стране опозиције. Упозоравано је да је овакво решење супротно уставним начелима о једнакости бирачког права и забрани дискриминације, да потенцијално може водити фрагментацији страначког система и довести до ситуација да нека странка која је прешла изборни праг остане без представника. Аутентичним тумачењем закона објашњено је да ће се бонус примењивати само у случају да странке националних мањина не пређу законски изборни праг, али само за локалне изборе. Рад анализира политичке консеквенце снижавања изборног прага на локалним изборима у контексту прокламованих циљева. Подаци показују да није дошло до раста броја странака националних мањина на изборима. Странке националних мањина по правилу су освајале већи број места у локалним скупштинама. То је посебно изражено код Савеза Војвођанских Мађара као доминантне странке ове националне мањине. У корпусу Бошњака и Албанаца где постоји израженија страначка компетиција тај раст је мањи. Странке малобројнијих националних мањина дејством овог механизма постале су видљивије у локалним скупштинама. Да није примењено аутентично тумачење број посланика странака националних мањина увећао би се додатно и у појединим срединама мењао би однос снага у формирању већине у локалним парламентима. Због бојкота избора и пандемије који су узроковали мању излазност на изборе пуно дејство новог механизма у изборном систему остало је пригушено. Политичке последице биће видљивије и јасније после наредног изборног циклуса када актери боље анализирају његове потенцијале.

кључне речи:

Референце

    • Вучићевић, Душан и Милан Јовановић. 2020. „Реформе и реформски предлози за измену изборног система.ˮ У Како, кога и зашто смо бирали – Избори у Србији 1990–2020. године, ур. Милан Јовановић и Душан Вучићевић, 815‒843. Београд: Институт за политичке студије и ЈП Службени гласник.
    • Закон о избору народних посланика – незванично пречишћен текст. Републичка изборна комисија. Проследњи приступ:  20. 09. 2021, https://www.rik.parlament.gov.rs/tekst/61/zakoni.php.
    • Лончар, Јелена. 2020. „Избори и представљање националних мањина у Србији 1990–2020.ˮ У Како, кога и зашто смо бирали Избори у Србији 1990–2020. године, ур. Милан Јовановић и Душан Вучићевић, 843–869. Београд: Институт за политичке студије и ЈП    Службени гласник.
    • Орловић, Слободан. 2020. „Бонус од 35 одсто за странке националних мањина неуставан и опасан експеримент.ˮ Нова српска политичка мисао. 20 фебруар 2020. http://www.nspm.rs/komentar-dana/bonus-od-35-odsto-za-stranke-nacionalnih-man­jina-neustavan-i-opasan-eksperiment.html.
    • Пајванчић, Маријана. 2020. „Правни оквир избора у Србији.ˮ У Како, кога и зашто смо бирали Избори у Србији 1990–2020. године, ур. Милан Јовановић и Душан Вучићевић, 15–53. Београд: Институт за политичке студије и ЈП Службени гласник.
    • Радушки, Нада. 2013. „Национална припадност становништва Србије по попису 2011. године.ˮ Српска политичка мисао 39 (1): 11–28. https://doi.org/10.22182/spm.3912013.1.
    • Републички завод за статистику (РЗС). 2012. Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији Нацонална припадност. Беогрaд: Републички завод за статистику. Последњи приступ: 06 новембар 2020. https://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB.
    • Danas. 2020. „Đilas: Ne izlazimo na izbore, Vučić ne zna gde udara, sve mu se raspada.ˮ (15. januar 2020). Poslednji pristup: 24. aprila 2021. https://www.danas.rs/vesti/politika/djilas-ne-izlazimo-na-izbore-vucic-ne-zna-gde-udara-sve-mu-se-raspada/.
    • Jovanović, Milan. 2005. „Izborni prag i stranački sistem.ˮ U Političke stranke u Srbiji – struktura i funkcionisanje, ur. Zoran Lutovac, 187–206. Beograd: Friedrich Ebert Stiftung i Institut društvenih nauka.
    • Jovanović, Milan. 2021. „Snižavanje izbornog praga – motivi i posledice.ˮ U Dijalog o izborima, ur. Milan Jovanović i Dejan Milenković, 89–107. Beograd: Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka.
    • Kasapović, Mirjana. 2003. Izborni leksikon. Zagreb: Politička kultura.
    • Katz, Richards. 1997. Democracy and Election. New York: Oxford University Press.
    • Kenig, Ofer. 2015. “The Electoral Treshold, Wasted Votes and Proportionality.ˮ The Israel democracy institute. Last access: 22. 04. 2020. https://en.idi.org.il/articles/5225.
    • Kostić, Stevan. 2020. „Niži cenzus, nepristojna ponuda ili ponuda koja se ne odbija.ˮ RTS, Vesti. 13. januar 2020. Poslednji pri­stup: 25. april 2021. https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3809841/nizi-cenzus-nepristojna-ili-ponuda-koja-se-ne-odbija.
    • Lijphart, Arend. 1994. Electoral Systems and Party Systems. A Study of Twenty-Seven Democracies, 1945–1990. New York: Oxford University Press.
    • Luković, D. 2020. “Zabrinuta sam, Fajon za ‘Blic’ o smanjenju cenzusa: Radikalne promene pravila blizu izbora veoma su Opasne taktike.” Blic, 13. Januar. Poslednji pri­stup: 24. april 2021. https://www.blic.rs/vesti/politika/zabrinuta-sam-fajon-za-blic-o-smanjenju-cenzusa-radikalne-promene-pravila-blizu/d18v3m2.
    • Narodna skupština Republike Srbije. 2020. „Dvadeset drugo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu 06.02.2020.(I).ˮ Poslednji pristup: 27. aprila 2021. http://www.parlament.gov.rs/Dvadeset_drugo_vanredno_zasedanje_Narodne_skup%C5%A1tine_Republike_Srbije_u_Jedanaestom_sazivu.38603.941.html.
    • Nohlen, Dieter. 1992. Izborno pravo i stranački sustav. Zagreb: Školska knjiga.
    • Norris, Pippa. 2005. Radical Right: Voters and Parties in the Electoral Market. Cambridge: Cambridge University Press.
    • NOVOSTI. 2020. „Predsednik: Ništa od bojkota, niži cenzus jedina šansa da Đilas i Jeremić uđu u parlament.ˮ 14. januar 2020. Poslednji pristup: 25. aприл 2021. https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:841516-Predsednik-Nista-od-bojkota-nizi-cenzus-jedina-sansa-da-Djilas-i-Jeremic-udju-u-parlament.
    • Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). 2003. “Parlamentarni izbori 28. decembar 2003. Izveštaj OEBS/KDILJP Misije za posmatranje izbora.” Varšava: OSCE/ODIHR. Poslednji pri­stup: 21. april 2020. https://www.rik.parlament.gov.rs/extfile/sr/695/2003%20OSCE%20parlamentarni.pdf.
    • Orlović, Slaviša. 2021. „Smanjenje izbornog praga – fragmentacija i bojkot izbora – polarizacija partijskog sistema Srbije.ˮ U Dijalog o izborima, ur. Milan Jovanović i Dejan Milenković, 29–43. Beograd: Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu.
    • Parliamentary Assembly. 2010. “Resolution 1705: Thresholds and other features of electoral systems which have an impact on representativity of parliaments in Council of Europe member states.” Poslednji pristup: 20.11.2021. https://assembly.coe.int/nw/xml/XRef/Xref-XML2HTML-en.asp?fileid=17808&lang=en.
    • Rae W. Douglas. 1971. The Political Consequences of Electoral Laws. New Haven: Yale University Press.
    • Taagepera, Rein. 1998. “Nationwide Inclusion an Exclusion Thresholds of Representation.” Electoral Studies, 17 (4): 407–417. https://doi.org/10.1016/S0261-3794(97)00054-1.
    • Vučićević, Dušan. 2021. „Reforme izbornog sistema Srbije: od „ nema izmena u izbornoj godineˮ do „menjamo radi jačanja demokratijeˮ u samo nekoliko meseci.ˮ U Dijalog o izborima, ur. Milan Jovanović i Dejan Milenković, 89–197. Beograd: Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu.
    • Vučićević, Dušan, i Jovano­vić, Milan. 2015. „Reforma izbornog sistema u Srbiji: prepreke i perspektive.” Srpska politička misao, (specijal): 87–119.
    • Zakon o lokalnim izborima, Službeni glasnik RS, br. 129/2007, 34/2010 – odluka US, 54/2011, 12/2020, 16/2020 – autentično tumačenje i 68/2020. Poslednji pri­stup: 06. novembar 2021. https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_lokalnim_izborima.html.
Српска политичка мисао 3/2021 3/2021 УДК 324:323.15(497.11)"2020" 79-101
ç