ПОЛОЖАЈ ШЕФА ДРЖАВЕ У ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ СРБИЈЕ

Марко Пејковић

Сажетак

У научној заједници која се бави уставним правом и политичким системима, не постоји пуна сагласност да је систем власти у Србији, како по Уставу из 1990, тако и по новом из 2006, полупредседничког типа. Има битних изузетака, који тврде да је систем парламентарног или чак председничког (харизматског?) типа. Из тог разлога се прво разматра теорија полупредседничког система, као и чини покушај да се расветли проблем (још увек) недовољно прецизног дефинисања појма полупредседнички систем, у форми увода у тему рада. Затим се прелази на анализу уставних аранжмана у последње две деценије, уз посебан осврт на примере из политичког живота у којима је председник, као актер, био важна фигура, али и компаративни аспект полупредседничких система источне Европе. Посебна пажња је посвећена институту суспензивног вета и ванредним овлашћењима. У светлу најновијих ставова дела политичке класе да је Устав зрео за ревизију, предлажемо један пакет реформи институције шефа државе. Држимо да је председник Србије, по садашњим и ранијим уставним овлашћењима, показивао кад јалов, кад не-институционално подстакнут пристрасан утицај, а да постигнутим резултатима, није испунио захтеве ефикасности и ефективности у политичком систему Србије.

Референце

1. Владан Кутлешић, „Суспензивни вето у уставу Србије у светлу компаративног права“, Страни правни живот, бр. 2-3, Институт за упоредно право, Београд, 1991.
2. Владан Кутлешић, „Уставни положај председника Републике Србије“, Архив за правне и друштвене науке, 77, бр. 2-3, 1991.
3. Владан Петров, „Суспензивни вето Председника Републике“, Права човека, бр. 3-6, Београд, 2005.
4. Горан Буџак, Полупредседнички систем као модел хоризонталне организације власти, www.analize-komentari.com/Download/polupredsedmcki%20sistem.pdf, (датум приступа 1.3.2010)
5. Дарко Симовић, Полупредседнички систем, Службени гласник, Београд 2008.
6. Душан Павловић, „Устав у преамбули“, Политика, http://www.politika.rs./pogledi/Dushan-Pavlovic/t9166.lt.html (датум приступа 5.3.2010)
7. Ђовани Сартори, Упоредни уставни инжињеринг, Филип Вишњић, Београд, 2003.
8. Закон о председнику Републике
9. Мануов законик
10. Matthew Søberg Shugart, Semi-Presidential Systems: Dual Executive and Mixed Authority Patterns, od.dk/files/semi-presidentialism.pdf, (датум приступа 2.3.2010)
11. Милан Јовановић, Политичке институције у политичком систему Србије, Институт за политичке студије, Београд,
12. Небојша Владисављевић, Системи са непосредно изабраним председником, наслеђе старог режима и нови устав, Призма, ЦЛДС, Беогард, 2003.
13. Павле Николић, „Институција председника републике и промашаји и недоречености Устава Републике Србије од 1990.“, Архив за правне и друштвене науке, 77, бр. 2-3, Београд, 1991.
14. Ратко Марковић, „Моћ и немоћ председника Републике Србије“, Анали Правног факултета у Београду, вол. 52, бр. 3-4, Правни факултет, Београд.
15. Ратко Марковић, „Устав Републике Србије из 2006 критички поглед“, Анали Правног факултета у Београду, вол. 54, бр. 2, Правни факултет, Београд, 2006.
16. Светозар Марковић, Српске обмане, 1869, (http://www.rastko.rs/rastko/delo/10664, датум приступа 31.3.2010)
17. Устав Републике Србије