Изабери језик:
Тема броја

ПОЛИТИКА, МОЋ, НАСИЉЕ

ПОЛИТИЧКО РЕШЕЊЕ СЛУЧАЈА ПРЕВЛАКА

Сажетак

Овај научни рад за предмет истраживања има изналажење политичког решења за случај Превлака. Полуострво Превлака чини, заправо, земљоуз (истог имена) који се продужава у полуострво-рт Оштра (или Оштро) на самом улазу у Бококоторски залив, на његовој крајњој, југозападној страни. Издужено полуострво-рт je спорна територија Републике Црне Горе и Републике Хрватске, и од великог је значаја за контролу читавог Бококоторског залива, јединог фјорда у појасу Медитерана. Територијални значај који спорно подручје има по Републику Хрватску, и безбедносни значај који има за Републику Црну Гору додатно се усложњава значајем који овај простор има за Републику Српску (БиХ) на коју се посредно и непосредно наслања, али и за Републику Србију због бројне српске популације у општини Херцег Нови, и непосредног суделовања Србије (као конституента СРЈ и СЦГ) у преговорима око Превлаке. Истраживање захвата период од распада СФРЈ (1991) до данас. Аутори су истраживању феномена пришли мултидисциплинарно (међуна родни односи, међународно јавно право, мировне студије), уз коришћење разнородных метода (упоредни метод, студија случаја, статистички метод, анализа садржаја…) како би дошли до предлога мера за решење случаја.

кључне речи:

Референце

    1. Белоица, Војислав: Превлака херцегновска, ИКП Нико­ла Пашић, Београд, 2004.
    2. Dimitrijević, Duško: “Međunarodno-pravni tretman granič­nih sporova na prostoru bivše Jugoslavije”, Međunarodni problemi, 3-4/2003: 354-373, IMPP, Beograd, 2003.
    3. Ђурић, Новица: «Загреб Превлака je под хрватском jyрисдикцијом», Политика, од 2. августа 2014, http://www.politika.rs/rubrike/region/ZagrebPrevlakajepod-hrvatskom-jurisdikcijom.sr.htm
    4. Илић Јован, Степић Миломир: «Границе држава дефи­ниции, класификација и принципи разграничења», Зборник радова Основни принципи разграничења: 15-26, Војногеографски институт, Београд, 1994.
    5. Јовић-Мазалин Сандра, Фаричић Јосип: «Географске основе друштвено-господарскога вредновања полуотока Оштре (Превлаке)», Економска u екохисторија, 1/2013: 150-165, Друштво за хрватску економску повијест и екохисторију, Загреб, 2013.
    6. Калуђеровић, Иван: Оштри рт а не Превлака, Бео­град, 2004.
    7. Лакићевић, Бојана: Правни аспект Превлаке у свјетлу међународног права, Мастер рад, Правни факултет, Београд, 2008.
    8. Обад, Стјепо: «Конавоска Превлака у средишту дијела еуропске дипломације», Зборник радова Југоисточна Еуропа 1918-1995, http://www.hic.hr/books/ jugoistocna-europa/obad.htm#prevlaka
    9. Павић, Радован: «Рашчламба Протокола у свези са границом између Републике Хрватске и Црне Горе», Геоадриа, 2/2010: 287-303, Хрватско географско друштво, Задар, 2010.
    10. Павић, Радован: «Проблем хрватско-црногорске гра­нице на мору», Анали хрватског политолошког друштва, 1/2012: 261-281, Хрватско политолошко дру­штво, Загреб, 2012.
    11. Перазић, Тавро: Бококоторска Превлака међународно правни проблем, Стручна књига, Београд, 1995.
    12. Перазић, Тавро: «Границе унутар југословенских територија, рад Комисије о унутрашњим границама Југославије и проблем Превлаке као Југословенски проблем», Зборник радова Основни принципи разграничења: 31-36, Војногеографски институт, Београд, 1994.
    13. Петровић В, Растислав: Дубровник и Превлака до 1939. никада нису припадали Хрватској, Стручна књига, Београд, 2002.
    14. Свиловић, Лука: Кратка повјесница Далмације, Ду­бровник, 1861.
    15. http://www.kodex.me/clanak/37256/vojkovicspornojesamo-razgranicenje-na-moru

     

периодика Национални интерес 3/2014 УДК 341.222(497.16)(497.5) 267-283
ç