Изабери језик:
Тема броја

ЗАШТИТА ПОСЕБНО ОСЕТЉИВИХ ГРУПА ТОКОМ ПАНДЕМИЈЕ КОВИД

ПОДРШКА ЦИВИЛНОГ СЕКТОРА РАЊИВИМ ДРУШТВЕНИМ ГРУПАМА ТОКОМ ПАНДЕМИЈЕ COVID-19 У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Сажетак

Последње глобалне кризе допринеле су појачаној рањивости одређених друштвених група и поставиле изазов пред државним сектором да обезбеди друштвене мреже подршке и солидарности као директан одговор на кризом нарушено социјално благостање. Организације цивилног друштва, које традиционално спроводе активности подршке рањивим друштвеним групама, препознате су као важан актер у ублажавању последица криза, како на глобалном нивоу, тако и у Републици Србији у последње три декаде.
На основу анализе садржаја релевантних докумената и спроведеног емпиријског истраживања у коме је учествовало двадесет организација цивилног друштва, у овом раду се настоји одговорити на основно истраживачко питање: каква је улога цивилног сектора у превазилажењу последица криза у Републици Србији? Са посебним фокусом на кризу изазвану пандемијом COVID-19, циљеви истраживања су приказ деловања цивилног сектора у Републици Србији у превазилажењу последица кризе и мапирање изазова у спровођењу активности подршке и међусекторске сарадње са јавним сектором у Републици Србији. Налази истраживања показују да је цивилни сектор наставио да обезбеђује подршку рањивим групама у измењеним околностима током пандемије COVID-19, као и да развија нове активности подршке у складу са потребама рањивих група. Остварена је интензивна сарадња са другим организацијама цивилног друштва, док је примереност и ефективност подршке рањивим групама коју пружа државни сектор оцењена најлошије, као и квалитет сарадње између цивилног и јавног сектора у превладавању последица кризе. Цивилни сектор у Републици Србији представља значајну мрежу подршке рањивим групама, чије се активности подршке нарочито интензивирају у ситуацијама кризе, док су домети ове подршке ограничени услед нестабилних извора финансирања и изостанка сарадње са јавним сектором.

кључне речи:

Референце

    • Перишић, Наталија. 2016. Социјална сигурност: појмови и програми. Београд: Факултет политичких наука.
    • Anheier, Helmut and Regina List. 2005. A Dictionary of Civil Society, Philanthropy and the Third Sector. London: Routledge.
    • Banks, Nicola. 2021. “The Role and Contributions of Development NGOs to Development Cooperation: What Do We Know?” In The Palgrave Handbook of Development Cooperation for Achieving the 2030 Agenda, eds. Sachin Chaturvedi et al, 671−688. Cham: Palgrave Macmillan.
    • Banks, Nicola, and David Hulme. 2012. The role of NGOs and civil society in development and poverty reduction, BWPI Working Paper 171. Manchester: The Brooks World Poverty Institute.
    • Banks Nicola, Hulme David, and Michael Edwards. 2015. “NGOs, states and donors revisited: Still too close for comfort? ” World Development, 66: 707–718. doi: 10.1016/j.worlddev.2014.09.028.
    • Batrićević, Ana i Kubiček, Andrej. 2019. “Doprinos civilnog sektora integraciji i zaštiti ljudskih prava migranata u Srbiji – normativni okvir i praktična iskustva”. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, 38 (2): 169-187.
    •  Bebbington Anthony, Samuel Hickey, and Diana Mitlin. 2008. “Introduction: can NGOs make a difference? The challenge of development alternatives“ In: Can NGOs Make a Difference? The Challenge of Development Alternatives, eds. Anthony Bebbington, Samuel Hickey, and Diana Mitlin (eds.), 3-37. London: Zed Books.
    • Bradaš, Sarita, Reljanović, Mario i Ivan Sekulović. 2020. „Uticaj epidemije covid-19 na položaj i prava radnica i radnika u Srbiji uz poseban osvrt na radnike i radnice na prvoj liniji i u neformalnoj ekonomiji i višestruko pogođene kategorije”. Beograd: Fondacija Centar za demokratiju.
    • Brass, Jennifer et al. 2018. “NGOs and international development: A review of 35 years of scholarship“. World Development, 112: 134–149. doi: 10.1016/j.worlddev.2018.07.016.
    • Buthe, Tim, Solomon Major, and André de Mello e Souza. 2012. “The politics of private foreign aid: Humanitarian principles, economic development objectives and organizational interests in the allocation of private aid by NGOs“. International Organization, 66 (4): 571–607. doi: 10.1017/S0020818312000252.
    • Dattilio, Frank and Arthur Freeman. 2011. “Cognitive-behavioral strategies in crisis interventions”. Zagreb: Naklada Slap.
    • Dinić, Dragan. 2013. “Uloga OCD u evro-integracijama”, Politička revija, 38 (4): 123-145. doi: 10.22182/pr.3842013.7
    • Drabek, Anne Gordon. 1987. “Development alternatives: the challenge for NGOs – an overview of the issues“, World Development 15 (Supplement 1): ix-xv. doi: 10.1016/0305-750X(87)90135-5.
    • Drennan, Lynn, Allan McConnell, and Alastair Stark. 2014. Risk and Crisis Management in the Public Sector (2nd ed.). London: Routledge.
    • Irrera, Daniela. 2016. „NGOs and the EU’s Responses to Emergencies and Crises. An Analysis of ECHO’s and Member States Support“. In Partnerships in International Policy-Making, ed. Raffaele Marchetti. (237-252). doi:10.1057/978-1-349-94938-0_12
    • Jóźwiak, Ignacy, Maria Sánchez-Domínguez, and Daniel Sorando. (2018). “Mainstreaming by Accident in the New-Migration Countries: The Role of NGOs in Spain and Poland“. In Mainstreaming Integration Governance, eds. Peter Scholten and Ilona Van Breugel, 47−70. Cham: Palgrave Macmillan.
    • Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom. „Civilno društvo“. Dostupno na: https://civilnodrustvo.gov.rs/%D0%B8%D0%BD%D1%84%D0%BE-%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B8%D1%81/%D1%86%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%BE-%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/%D1%86%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%BE-%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.78.html (Pristupljeno: 20. maj 2021. godine).
    • Кucheryavaya, Elena. 2016. “The Role of NGOs in the Development of Societies and Overcoming the Consequences of Crises: Case Studies of Poland and Russia“. Polish Political Science Yearbook,  45: 166−177. doi: 10.15804/ppsy2016013.
    • Lazić, Mladen. 2005. Promene i otpori. Srbija u transformacijskim procesima. Beograd: Filip Višnjić.
    • Legutko, Agnieszka Joanna. 2018. “NGO in the Modern State“. In Institutionalist Perspectives on Development. Palgrave Studies in Democracy, Innovation, and Entrepreneurship for Growth, eds. Spyros Vliamos and Michel Zouboulakis, 59−74. Cham: Palgrave Macmillan.
    • Lewis, David and Nazneen Kanji. 2009. Non-Governmental Organizations and Development. Abingdon, UK: Routledge.
    • Macdonald, Laura. 1997. Supporting Civil Society: The Political Role of Non-Governmental Organizations in Central America. London: Macmillan.
    • MIGREC – Migration, Integration and Governance Research Centre.  2020. “Deliverable 1.2: The current and future needs regarding migration, integration and governance related research in Serbia: mapping of stakeholders at the national level”. Dostupno na: https://migrec.fpn.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2020/04/Deliverable-1.2.pdf (Pristupljeno: 25. maja 2021. godine).
    • Pavlović, Vukašin. 2012. „Civilno društvo, partije i izbori“, Politički život, 5: 9−16.
    • Perišić, Natalija. 2016. „Novi odnosi javnog i civilnog sektora – partnerstva i ugovaranje u obezbeđivanju socijalne sigurnosti u Srbiji“. Sociološki pregled, 50 (3): 347–370. doi: 10.5937/socpreg1603347P
    • Putnam, Robert. 1993. Making Democracy Work: Civic Traditions in Modern Italy. Princeton: Princeton University Press.
    • Strategija za upravljanje migracijama, Službeni glasnik Republike Srbije, 59/2009.
    • Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. 2020. Posledice Kovid-19 na položaj osetljivih grupa grupa u riziku: uzroci, ishodi i preporuke. Beograd: Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.
    • Vuković, Ana. 2015. „Civilno društvo i ženske nevladine organizacije u Srbiji“. Zbornik radova Filozofskog fakulteta, 45 (2): 335−358. doi: 10.5937/zrffp45-7131.
    • Zakon o udruženjima. 2018. Službeni glasnik Republike Srbije, br. 51/2009, 99/2011, 44/2018.
периодика Социјална политика 2/2021 2/2021 УДК 364.65:[616.98:578.834(497.11) 67-88
ç