ПЛАНЕТАРНЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ ДЕМОКРАТИЗАЦИЈЕ

Др Драган Марковић

Сажетак

Основни циљ рада је да аргументовано докаже да је представничка демократија заснована на партократији постала кочница друштвеног развоја и да даљи развој може ићи само у правцу растакања државно-партијске владавине у непосредну власт народа и прерастању представничког парламентаризма у систем непосредне демократије. Императивни мандат политичких странака, на којем се заснива представничка демократија, морао би у свим парламентима бити замењен императивним мандатом грађана, чије би ставове њихови изасланици морали заступати као своје сопствене. А да би се ставови грађана и њихових изасланика подударали, избор би морао падати на оне посланичке кандидате који најдоследније изражавају интересе и опредељења већине грађана. Закључује се да је универзална примена општег модела непосредне демократије неизоставни услов демократског јединства планетарне заједнице, које подразумева пуну слободу демократског организовања и управљања и непосредно учешће свих заинтересованих грађана у доношењу за све обавезујућих одлука. Космополитској демокра­тии неопходне су националне демократије на које се ослања, јер демократска космополитска заједница може бити само слободна асоцијација демократски организованих локалних и националних заједница. У анализи је коришћен теоријски заснован научни ме­тод као и релевантна научна литература.

Референце

1. Арон, Ремон, Демократија и тоталитаризам, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци Нови Сад, 1997.
2. Дал Роберт, Демократија и њени критичари, ЦИД, Подгорица, 1999.
3. Бернс, Ц., Делајл, Политички идеали, Геца Кон, а. д., Београд, 1937.
4. Бувач, Драго, Анатомија јапанског успеха, Глобус, Загреб, 1982.
5. Вебер, Макс, Привреда и друштво, Просвета, Београд, 1976.
6. Ворбас, Џемс, Питер, Задружна демократија, Задружна штампарија, 1935.
7. Galbraith, John, Kenneth, Нова индустријска држава, Стварност, Загреб, 1970.
8. Глобализација, (зборник), Цлио, Београд, 2003.
9. Демократија, ЦИД, Подгорица, 2001.
10. Диверже, Морис, Демократија без народа, Рад, Београд, 1968.
11. Drucker, Peter, F., Посткапиталистичко друштво, Грмеч – Привредни преглед, Београд, 1995.
12. Еткинсон, Родни, Зачарани европски круг, Светови, Нови Сад, 1997.
13. Ивановић, Мирослав, „Борба за Европу“, Национални интерес, бр. 4/2008, Институт за политичке студије, Београд.
14. Касирер, Е., Мит о држави, Нолит, Београд, 1972.
15. Крстић, Зоран, „Парламентарна контрола владе“, Српска политичка мисао, бр. 1-2/2008, Институт за политичке студије, Београд
16. Лавиринти кризе, Институт за европске студије, Београд, 1998.
17. Лукић, Радомир, Политичке странке, Научна књига, Београд, 1966.
18. Марковић, Драган, Демократија и партократија, Институт за политичке студије, Београд, 2009.
19. Марковић, Драган, „Локална самоуправа у европским интеграцијама“, Поли­тичка ревија, бр. 1/2009, Институт за политичке студије, Београд
20. Марковић, Драган, „Партократија или демократија у Србији“, Политичка ревија, бр. 1/2004, Институт за политичке студије, Београд
21. Марковић, Михаило, Друштвена мисао на граници миленијума, Службени лист СРЈ, Београд, 1999
22. Милошевић, Зоран, „Политичке странке и корупција“, Политичка ревија, бр. 1/2007.
23. Naisbitt, John, Мегатрендови, Глобус, Загреб, 1985.
24. Острогорски, М., Демократија и политичке партије, Штампарија „Св. Са­ва“, Београд, 1921.
25. Пламенац, Џон, изабрана дела, том 3, Демократија и слобода и политичка обавеза, ЦИД, Подгорица, 2006.
26. Суботић, Драган, „Одлучивање у политичким странкама“, Политичка ревија, бр. 1/2007.
27. Schumpeter, Joseph, Капитализам, социјализам и демократија, Глобус, За­греб, 1981.
28. Фукујама, Френсис, Крај историје и последњи човек, ЦИД, Подгорица, Рома­нов, Бања Лука, 2002.
29. Ханингтон, С., Сукоб цивилизација, ЦИД, Подгорица, 2002.
30. Хелд, Дејвид, Демократија и глобални поредак, Филип Вишњић, Београд, 1997.
31. Чомски, Ноам, Контролисана демократија, ЦИД, Подгорица, 1999.