Изабери језик:
Тема броја

ИЗ ПОЛИТИЧКОГ СИСТЕМА

ПАРТИЈСКИ СИСТЕМИ БАЛТИЧКИХ ДРЖАВА: ЛЕВИЦА ИЗМЕЂУ ЕТНИЧКЕ ПОДЕЛЕ И ИДЕОЛОШКОГ РАСЦЕПА

Сажетак

Аутор анализира генезу партијских система три балтичке земље: Естоније, Летоније и Литваније, уз посебан фокус на својеврстан идеолошки дисбаланс. Наиме, у две од три бивше совјетске републике, партије левице у дужим периодима не успевају да учествују у извршној власти, а често ни да остваре значајне изборне резултате. Владе у Естонији и Летонији током готово целог периода од стицања независности формирале су примарно, ако не и ексклузивно, странке деснице или десног центра. Супротност је Литванија, држава у којој се леви спектар партијског система укоренио и у којој постоји како идеологизовано партијско такмичење, тако и смењивост левице и деснице на власти. Аутор кроз компарацију три партијска система настоји да истражи узроке за одсуство или уочљиву потпредстављеност политичких партија левице у две балтичке државе, као и релативни успех у једној од њих. Кроз рад су идентификована два кључна разлога за такав исход: један се односи на перцепцију улоге Комунистичке партије Совјетског Савеза (и његових идеолошких наследница) у процесу стицања независности, док је други дубље укорењен и тиче се пре свега перцепције политичког представљања руске мањине, и у ширем смислу Русије као геополитичке претње, због чега долази како до својеврсног отклона већинског становништва према левим партијама, али и до специфичне политике коалирања између партија, којом се настоји блокирати учешће левице у извршној власти.

кључне речи:

Референце

    • Јергин, Данијел и Станислав, Џозеф. 2003. Командни висови. Београд: Народна књига – Алфа.
    • Лар, Март. 2016. „Естонија: најрадикалније реформе“. У Велики препород: Поуке из победе капитализма над комунизмом, ур. А. Аслунд и С. Ђанков, 76-91. Београд: Либек.
    • Auers, Daunis. 2013. „Latvia“. In: The Handbook of Political Change in Eastern Europe, eds. S. Berglund, J. Ekman, K. Deegan-Krause and T. Knutsen, 85-124. Cheltenham: Edward Elgar Publishing Limited.
    • Bergmane, Una. 2017. „What the Riga Elections Say about Latvian Politics“. The Foreign Policy Research Institute. Последњи приступ 17. 11. 2020. https://www.fpri.org/article/2017/06/riga-elections-say-latvian-politics
    • Bursać, Dejan. 2018. „Expert survey on party ideology in former socialist countries, 1990-2017“. IPS. Последњи приступ 17. 11. 2020. http://www.ips.ac.rs/researchers/dejan-bursac
    • Duvold, Kjetil and Jurkynas, Mindaugas. 2013. „Lithuania“. In The Handbook of Political Change in Eastern Europe, eds. S. Berglund, J. Ekman, K. Deegan-Krause and T. Knutsen, 125-166. Cheltenham: Edward Elgar Publishing Limited.
    • Hix, Simon and Marsh, Michael. 2007. „Punishment or Protest? Understanding European Parliament Elections“. The Journal of Politics, 69(2), 495-510.
    • IPU. 2000. „Historical Archive of Parliamentary Election Results. Lithuania. Parliamentary Chamber: Seimas. Elections held in 2000“. Inter-Parliamentary Union. Последњи приступ 17. 11. 2020. http://archive.ipu.org/parline-e/reports/arc/2189_00.htm
    • Kangro, Karin. 2012. „Keskerakond on mitte-eestlaste seas jätkuvalt populaarseim partei“. Postimees. Последњи приступ 17. 11. 2020. https://www.postimees.ee/982022/keskerakond-on-mitte-eestlaste-seas-jatkuvalt-populaarseim-partei
    • Keskerakond. 2020. „Party Platform“. Keskerakond. Последњи приступ 17. 11. 2020. https://www.keskerakond.ee/en/ourparty-main/pplatform-inf.html
    • Krupavičius, Algis. 2005. „Political parties and multi-party systems in the Baltic countries 1991-2001“. In Political parties in post-Soviet space, eds. A. Kulik and S. Pshizova, 121-136. London: Praeger.
    • Lagerspetz, Mikko and Vogt, Henri. 2013. „Estonia“. In The Handbook of Political Change in Eastern Europe, eds. S. Berglund, J. Ekman, K. Deegan-Krause and T. Knutsen, 51-84. Cheltenham: Edward Elgar Publishing Limited.
    • Marek, Krystyna. 1968. Identity and continuity of states in public international law. Geneva: Librairie Droz.
    • Mikkel, Evald. 2006. „Patterns of Party Formation in Estonia: Consolidation Unaccomplished“. In Post-Communist EU Member States: Parties and Party Systems, ed. S. Jungerstam-Mulders, 23-50. Aldershot: Ashgate.
    • Pabrkis, Artis and Štokenberga, Aiga. 2006. „Political Parties and the Party System in Latvia“. In Post-Communist EU Member States: Parties and Party Systems, ed. S. Jungerstam-Mulders, 51-67. Aldershot: Ashgate.
    • Plakans, Andrejs. 2011. „Dilemmas of The Political Left in Latvia“. The Woodrow Wilson International Center for Scholars. Keskerakond. Последњи приступ 17. 11. 2020.https://www.wilsoncenter.org/publication/158-dilemmas-the-political-left-latvia
    • Ramonaite, Aine. 2006. „The Development of the Lithuanian Party System: From Stability to Perturbation“. In Post-Communist EU Member States: Parties and Party Systems, ed. S. Jungerstam-Mulders, 69-90. Aldershot: Ashgate.
    • RFE/RL. 1991. „Estonia outlaws CPSU, ECP OK“. Oswego. Последњи приступ 17. 11. 2020. http://www.cs.oswego.edu/~dab/coup/RLA/91-161.RLA.txt
    • Saarts, Tonis. 2011. „Comparative Party System Analysis in Central and Eastern Europe: the Case of the Baltic States“. Studies of Transition States and Societies, 3(3), 83-104.
    • Sikk, Allan and Bochsler, Daniel. 2008. „Impact of ethnic heterogeneity on party nationalisation in the Baltic states“. ECPR. Последњи приступ 17. 11. 2020. https://ecpr.eu/Filestore/PaperProposal/08d73646-002e-48ac-8b86-15fd90ea54eb.pdf
    • Vardys, V. Stanley and Sedaitis, Judith. 1997. Lithuania: The Rebel Nation. Boulder: Westview Press.
    • Värä, Einar. 2010. „The August coup and Estonian independence (1991)“. Estonica. Последњи приступ 17. 11. 2020. http://www.estonica.org/en/The_August_coup_and_Estonian_independence_1991
    • World Bank. 2020. „World Bank Open Data“. World Bank. Последњи приступ 17. 11. 2020. https://data.worldbank.org/
периодика Политичка ревија 4/2020 4/2020 УДК 329(474) 235-258
ç