ПАРЛАМЕНТАРНИ И ПРЕДСЕДНИЧКИ ИЗБОРИ 2012.

Огњен Прибићевић

Сажетак

У овом раду аутор анализира најважније резултате парламентарних и председнички избора одржаних 2012. као и кампању која им је претходила. Према његовом мишљењу најважније карактеристике одржа­них избора су: 1. Ови избори су довели до прве радикалне промене власти у Србији од 2000. године. Наиме, ово ће бити први пут од 2000. да владу неће формирати партије победнице над ауторитарним режимом већ оне странке које су биле поражене у петоктобарској револуцији. Тако ће нову владу сачињавати СПС, СНС која је настала након цепања екстремно десне СРС и партија Млађана Динкића УРС (бивши Г17). Ипак, треба рећи да су се и СПС и СНС у међувремену значајно промениле и да и програмски и вербално заступају про демократску и про европску орјентацију. Неуспех некадашњег демократског блока је тим већи што све заједно оне и даље имају већину у парламен­ту али због међусобних конфликата и политичкихразлика нису успеле да формирају владу. 2. Пораз Бориса Тадића на председничким изборима 3. Велики успех со­циалиста Ивице Дачића. 4. Неуспех Српске напредне странке да искористи велико незадовољство бирача и оствари бољи резултат на парламентарним избори­ма 5. Релативно добар резултат Демократске стран­ке и њених коалиционих партнера на парламентарним изборима упркос тешкој економској кризи 6. Велика криза партија деснице и неуспех Српске радикалне странке да уђе у парламент. Поред ових основних карактеристика према мишљењу аутора изборе 2012. обележио је и неуспех ДС да оствари своја важна три циља: да Борис Тадић побе­ди на председничким изборима, да се политичка сцена укрупни и сведе на неколико странака уз две највеће: ДС и СНС. Уместо тога политичка сцена Србије је постала још комплекснија него на претходним избо­рима где се у парламенту поред 6 већих странака налази још четрдесетак мањих странака које имају једног или неколико посланика. И треће, ДС је погрешном стратегијом јачања својих коалиционих партнера Г17 и СПС-а као и помажући стварање СНС-а директно допринела свом паду са власти и стварању нове владине коалиције у којој су управо ове три странке.

Референце

1. Антонић Слободан, Консолидовање демократских установа у Србији после 2000, Службени гласник, 2007.
2. Ђурковић Миша, Конзервативизам и конзервативне странке, Службени гласник, 2007.
3. Гоати Владимир, Партијска сцена Србије после 2000, ФЕС и ИДН, 2002.
4. Гоати Владимир, Политичке партије и партијски систем, ФПН, Подгорица, 2008.
5. Орловић Славиша, Политички живот Србије (између партократије и демократије), Службени гласник, 2008.
6. Орловић Славиша, прир., Партије и избори у Србији, Чигоја, 2011.
7. Pribicevic Ognjen, Changing Fortunes of the Serbian Radical right, u knjizi The Radical Right, ed by Sabrina Ramet, Pennsylvania University Press, 1999, str. 193-213.
8. Прибићевић Огњен, Власт и опозиција у Србији, Радио Б92, 1997.
9. Прибићевић Огњен, „Српска десница: изазови и перспективе“, Српска политичка мисао, бр. 1/2011.
10. Прибићевић Огњен, „Изазови политичког помирења у Србији“, у књизи Међуетнички односи у функцији помирења, Конрад Аденауер Штифтунг, 2010.
11. Прибићевић Огњен, „Левица у Србији у потрази за новим идентитетом“, Политичка ревија, бр. 2/2011.
12. Славујевић Зоран, Изборне кампање, Поход на бираче, ФЕС, ИДН, ФПН, 2007.
13. Стојиљковић Зоран, Партијски систем Србије, Службени гласник, 2008.