ОБАВЕШТАЈНО БЕЗБЕДНОСНЕ СЛУЖБЕ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ – механизми контроле

Миодраг Лемајић

Сажетак

Предмет ове анализе су врсте, облици и механизми институционалне контроле и надзора над радoм обавештајно безбедносних служби Републике Хрватске, које су се у периоду од 1991. до 2011. године развијале у истој равни са доградњом организације и делокру­гом рада обавештајно безбедносних установа у Хрватској. Анализом су обухваћене обавештајно безбедносне службе у Хрватској од доласка Хрватске демократске заједнице на власт у бившој Социјалистичкој Републици Хрватској у пролеће 1990. године, односно једностраног проглашења независности Републике Хрватске 1991. године и распада бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Кључна година за завршни део анализе је ступање Републике Хрватске у НАТО априлa 2008. године односно хомогенизација поставке обавештајно безбедносне заједнице са стандардима Северноатлантског пакта. Може се констатовати да је главно обележје реформи ко­ре су се одвијале последње две деценије припрема Хр­ватске за чланство у НАТО и процес ЕУ интеграција (условљавања) те да су, уједно, наведене организације суштински покретачи реформе сектора безбедности. Током наведеног периода, хрватске обавештајно без­бедносне службе пролазиле су кроз више етапа (1991, 1993, 1995, 1997, 2002, 2006) током којих су неколи­ко пута реконструисане и дограђиване. Паралелно са реформама које су, политичким одлукама владајућих естаблишмента Републике Хрватске, спровођене над обавештајно безбедносном заједницом, постепено су се развијале политичка и цивилна контрола, као и стручна координација ове заједнице. Развој овог под­сектора, све је више био условљаван приближавањем европским интеграцијама и евроатланским стандардима. Због тога је адекватна пажња усмерена на сагледавање како досадашњих праеаца развоја, тако и савремених искустава Републике Хрватске у организације деловању обавештајно-безбедносних институција, као темеља њене обавештајне заједнице, али и система националне безбедности у целини.

Референце

1. Anžič А., „Varnostne službe Republike Hrvaške in problem parlamentarnega nadzora nad njimi“, Zbornik strokovno-znanstvenih razprav, no. 8 /1995, pp. 99-114.
2. Бајагић М., Шпијунажа у XXI веку: савремени обавештајно-безбедносни системи, Book & Marso, Београд 2008.
3. Ћеранић П., Ко контролише обавјештајне службе, Бесједа, Бања Лука 2008.
4. Edmunds T., Security sector reform in transforming societies: Croatia, Serbia and Montenegro, Manchester Unuiversity Press, Manchester 2007.
5. Fogel, D., Policing in Central and Eastern Europe, Europian Institut for Crime Prevention and Control, affiliated with the United Nations, Hel­sinki 1994.
6. Gause K, „Croatia Resaffles Command“, in: Jane ’s Intelligence Review, No 8/1996.
7. Гризолд А., Таталовић С., Цвртила В., Сувремени системи националне сигурности, Факултет политичких знаности, Загреб, 1999.
8. Коточевски, М., Современи разузнавачки служби, Македонска цивилизација, Скопје 2002.
9. Маслеша Р., Теорије и системи сигурности, Магистрат, Сарајево, 2003.
10. Миливојевић М., „Croatia’s Intelligence Services“, in: Jane’s Intelligen­ce Review, No. 9/1994.
11. Милошевић М.; Срећковић З., Безбедносне службе света, Војноиздавачки завод, Београд, 2010.
12. Roderickde N., “Croatian Intelligence under the Spotlight”, in: Jane ’s De­fense Weekly, No. 4/1996.
13. Parlamentary oversigt of intelligence services: the need for efficient and legitimate intelligence, DCAF, Geneva, 2002.
14. Савић А.; Бајагић М., Безбедност света од тајности до јавности, ВШУП, Београд 2005.
15. Stopar M., „Pristojnosti in organiziranost obveščevalno-varnostnih služb na obrambnom području: Primerjava ureditev v Republiki Hrvaški, Republiki Madžarski in Republiki Sloveniji“, Dnevi varstoslovja, Visoka policijsko-varnostna šola, 2003.
16. Tuđman M., ”The First Five Years of the Croatian Intelligence Service: 1993-1998”, in: National security and the future, No 1/2000.
17. Жунец О.; Домишљановић Д., Обавјештајно-сигурносне службе Ре­публике Хрватске, Наклада Јесенски и Турк, Загреб, 2000.