Изабери језик:
Тема броја

УСТАВНА РАСПРАВА И БРИСЕЛСКИ СПОРАЗУМ

(НЕ)ПРАВНА ПРИРОДА БРИСЕЛСКОГ СПОРАЗУМА

Сажетак

Рад је посвећен анализи правне природе Бриселског споразума. Основни циљ рада је да се посредством опредељења правне природе овог акта предвиде и последице које он може произвести у правном поретку Србије.  Анализи се приступило на два колосека – међународноправном и уставноправном. У јавности и досадашњем категоризовању Бриселског споразума није постигнуто јединство у погледу његове правне природе у домену међународног јавног права, односно у категоријама  међународно јавноправних института. Стога је у овом раду, у његовом првом делу, разматрано да ли је Бриселски споразум међународни уговор или је пак правни акт настао као продукт посредовања као мирног средства разрешења спорног питања. Закључак до кога се дошло је да Бриселски споразум не испуњава елементе за статус међународног уговора, али да свакако јесте правни, а не политички акт. Будући да је постављено питање уставности овог правног акта, настала је дилема на који начин би Уставни суд Србије требало да поступи. Имајући у виду да Уставни суд Србије још увек нема јасно изграђену доктринарну основу при одлучивању, дат је кратак теоријски и компаративни осврт на два дијаметрално супротна приступа при тумачењу устава: доктрина оригинализма и доктрина устава као „развијајућег стабла“. Анализа компаративне јуриспруденције наводи на закључак да постоји све већи тренд приближавања ове две доктрине у пракси, али да (уставно)судска контрола уставности никада не подразумева доношење одлука које директно противрече јасној и изричитој уставној норми. Дакле, због очигледне неуставности Бриселског споразума, без обзира на којој доктринарној основи ће засновати своју одлуку, Уставни суд нема други избор него да донесе одлуку о његовој неуставности.

кључне речи:

Референце

    1. Аврамовић Драгутин, „Одлука или норма – слободно судијско уверење као претња владавини права“, Зборник радова, Правни факултет Универзитета у Новом Саду, 2/2012, стр. 311-325.
    2. Етински Родољуб, Међународно јавно право, Службени гласник, Београд, 2010.
    3. Крећа Миленко, Међународно јавно право, Правни факултет, Београд, 2010.
    4. Кривокапић Борис, „Међународно право на почетку XXI века“, Српска политичка мисао, 3-4/2005, стр.147-202.
    5. Кривокапић Борис, „Квазидржаве као субјекти међународног права“, Правни живот, 13/2008, стр. 601-622.
    6. Марковић Ратко, „Зашто је Бриселски споразум неуставан?“, Печат бр. 324, 27. 06. 2014, стр. 60-63.
    7. Орловић Слободан, „Политички капацитет уставног судства“, Наука, безбедност, полиција, vol. 13, бр. 3, 2013, стр. 71-80.
    8. Петров Владан, „Шетња по Бриселу са Уставом Србије `под мишком`“, Печат бр. 325, 04. 07. 2014, стр. 63-65.
    9. Флајнер Томас, „Независност судства“, Анали ПФБ 4/2009, стр. 93-120.
    10. Чавошки Коста, „Велико веће довитљивих људи“, Печат бр. 324, 27. 06. 2014, стр. 64-67.
    11. Aust Anthony, Modern Treaty Law and Practice, Cambridge University Press, Cambridge, 2013.
    12. Balkin Jack, Living Originalism, USA, 2011.
    13. Borrows John, “(Ab)Originalism and Canada`s Constitution, Supreme Court Law Review, Vol. 58, 2012, pp. 351-398.
    14. Brolmann Catherine, “International organizations and treaties: contractual freedom and institutional constraint”, u: Research Handbook on the Law of the International Organizations, (editors Jan Klabbers, Asa Wallendhall), Edward Elgar Publications, Cheltenham, 2011.
    15. Corten Olivier, Klein Pierre, “Are Agreements between States and Non-State Entities Rooted in International Legal Order?”, u: The Law of Treaties beyond the Vienna Convention (editor Enzo Cannizzaro) , Oxford University Press, Oxford, 2011.
    16. Craven Greg, “Heresy as Orthodoxy: Were the Founders Progressivists?”, Federal Law Review, Vol. 31, 2003, pp. 87-129.
    17. Fleming James, “Living Originalism and Living Constitutionalism as Moral Readings of the American Constitution”, Boston University Law Review, Vol. 92, 2012, pp. 1171-1185.
    18. Goldsworthy Jeffrey, Interpreting Constitutions: A Comparative Study, Oxford University Press, 2006.
    19. Goldsworthy Jeffrey, Australia: Devotion to Legalism, Oxford University Press, 2007.
    20. Goldsworthy Jeffrey, “Constitutional Interpretation: Originalism”, Philosophy Compass, 4/4, 2009, pp. 682-702.
    21. Jackson Vicki, “Constitutions as `Living Trees?` Comparative Constitutional Law and Interpretive Metaphors”, Fordham Law Review, Vol. 75, Iss.2, 2006, pp. 921-960.
    22. Milano Enrico, “Security Council Action in the Balkans: Reviewing the Legality of Kosovo`s Territorial Status”, European Journal of International Law, Vol.14, 5, 2003, pp.999-1022.
    23. Perritt Henry H. Jr., “Final Status for Kosovo”, Chicago-Kent Law Review, Vol.80, Issue 1, 2005, pp. 3-27.
    24. Post Robert, Siegel Reva, “Originalism as a Political Practice: The Right`s Living Constitution”, Fordham Law Review, Vol. 75, Iss. 2, 2006, pp. 545-574.
    25. Shaw Malcolm N., International Law, Cambridge University Press, Cambridge, 2003.
    26. Smith Peter, “How Different are Originalism and Non-Originalism?”, Hastings Law Journal, Vol. 62, 2011, pp. 707-736.
    27. Strauss David, The Living Constitution, Oxford University Press, 2011.
    28. Tomuschat Christian, “ Recognition of New States – The Case of Premature Recognition”, u: Kosovo and International Law: The ICJ Advisory Opinion  of 22 July 2010, (edited by Peter Hilpold),  Martinus Nijhoff Publishers, 2012, pp. 31-46.
    29. Waluchow Wil, “Constitutions as Living Trees: An Idiots Defends”, Canadian Journal of Law and Jurisprudence, Vol. 18, 2005.
    30. Worster William Thomas, “Law, Politics and the Conception of the State in State Recognition Theory”, Boston University International Law Journal, Vol.27, No.1, pp. 115-171.
    31. Vidmar Jure, “International Legal Responses to Kosovo`s Declaration of Independence”, Vanderbilt Journal of Transnational Law, Vol.42, 2009, pp. 779-851.
периодика Српска политичка мисао 4/2014 УДК 341.24(497.11:497.115)“2013“:342.4(497.11) 141-157
ç