НЕКА ОТВОРЕНА ПИТАЊА ПРИМЕНЕ КОНВЕНЦИЈЕ САВЕТА ЕВРОПЕ О ВИСОКОТЕХНОЛОШКОМ КРИМИНАЛУ

Душан Васић

Сажетак

Приближавање Србије Европској унији претпоставља и њено интегрисање у јединствени концепт борбе против високо-технолошког криминала. Платформа за заједничко деловање на овом плану формулисала је Конвенција Савета Европе о сајбер крими­налу. Ову Конвенцију досад је потписала 41 чланица Савета Евро­пе и 5 држава изван Европе. Међутим, тек нешто више од поло­вине потписница спровело је поступак ратификације. Показало се да су нека питања и даље остала спорна да би једноставно могла бити преточена у националне законе највећег броја држава. Тим питањима и разлозима застоја у процесу ратификације Конвенције посвећен је овај рад, уз закључак да је, упркос одређених резерви, неопходно да се на глобалном плану обликује платформа за заједнички рад на превенцији, сузбијању и кажњавању сајбер крими­нала.

Референце

1. Митровић, др Ђорђе: “Могућности и проблеми будућег развоја информатичког друштва у Србији у процесу придруживања ЕУ“, Економске теме, Ниш, 2007, вол. 45, бр. 3.
2. Службени гласник Републике Србије, 2004-2009.
3. Безбедност информационих система, Зборник радова, издавач Академија за дипломатију и безбедност, Београд, 2009.
4. Васић, др Душан: “Информациони рат и међународно право“, Правни жи­вот, бр. 13/2009, Том V.
5. Stein Schjolberg, Chief Judge: “International Pathways to Cybersecurity“, A pre­sentation at the EastWest Institute 7th Worldwide Security Conference, Febru­ary 17, 2010.
6. Cybercrime and Security, general editor Pauline C. Reich, Oxford University Press, London, 2010, Vol I, II, III.