НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ XIX ВЕКА – РИЗНИЧАРИ САБОРНЕ ТРАДИЦИЈЕ

Милан Парошки

Сажетак

Аутор пише о народним скупштинама у 19. веку, уз истовремено трагање за средњевековним коренима српске уставне баштине. У трагању за овим корени­ма, истине значај Душановог законика средњевековних сталешких сабора који су били претече српске уставности. Исто тако, истине значај Сретењског устава из 1835. године, чувеног закона о Народној скупштини из 1858. године, односно Светоандрејској скупштини, као и Устава из 1888. године када је формално установљен парламентаризам у Србији. Свакако, уз напомене каснијег развоја државности и уставности све до 1918. године, када се улази у другачију државну заједницу.

Референце

1. Љубомирка Кркљуш, “Обележја и симболи у току Српског народног покрета 1848-1849», Истраживања, књ. 20, Филозофски факултет у Новом Саду, Нови Сад, 2009.
2. Чедомил Митриновић, Милош Н. Брашић, Југословенске народне скупштине и сабори, Студија Народне скупштине Краљевине Југославије, Београд, 1937.
3. Душанов законик, Бистрички препис, превео Димитрије Богдановић, Нова холдинг Д.О.О., Београд 1994.
4. Мала енциклопедија Просвета, изд., књ. 2, Просвета, Београд.
5. Драган Симеуновић, Из ризнице Отаџбинских идеја, Grafoofset, Сремска Каменица, 2000.
6. Закон о Народној скупштини из 1858. године, члан 34.