Тема броја
ТЕОРИЈСКО МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУПИ И НАЦИОНАЛНИ КАПАЦИТЕТ СРБИЈЕ
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ У ПРОЦЕСУ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ – пример Буњеваца
Сажетак
О бачким Буњевцима написана је поприлична литература, углавном пре и у току прве Југославије, а затим након распада југословенске државе крајем XX века, а најмање током Титове социјалистичке Југославије. О Буњевцима су писали како сами буњевачки писци, али и страни, мађарски, немачки и други аутори, као и српски писци и политичари, а стварањем прве југословенске државе и хрватски аутори. Нарочиту пажња Буњевцима посвећена је након распада југословенске државе 1991-1995, јер су они тада, од 1991, први пут признати као национална мањина у Србији. Добили су могућност да негују своју културну баштину, историју, фолклор, традицију, језик. И тада су изашла бројна дела, књиге, чланци, зборници радова који се баве питањем буњевачког идентитета. Својство народа Буњевци су добили само у Србији, не и у Хрватској и Мађарској у којима такође живи ова етничка група. За разлику од европског етнојезичког модела формирања нација, на Балкану је „религија била вододелница“ националног разликовања, па је буњевачки идентитет данас, као и у ранијем периоду, угрожен и својатан од Хрвата, у реалној опасности да нестане и постане део хрватског идентитета, као што су постали католички Срби Дубровника, Далмације, Босне и Херцеговине.
Референце
- Boban Ljubo, Maček i politika Hrvatske seljačke stranke 1928-1941, Zagreb 1974.
- Вукманов Шимоков Снежана, „Суботица-данашњи Дубровник (Буњевачки ,језик“ – између србистике, кроатистике и сербокроатистике)“, У: Љетопис Матице српске у Дубровнику (уредио Момчило Суботић), Београд, 2010.
- Ердељановић Јован, О пореклу Буњеваца, Српска краљевска академија, Београд, 1930.
- Ердељановић Јован, О пореклу Буњеваца, О Буњевцима, приредио Миливоје Кнежевић, други део, Суботица, 1930.
- Жутић Никола, Срби католици – такозвани Хрвати, СРС, Београд, 2006.
- Ivić Aleksa, Istorija Srba u Ugarskoj od pada Smedereva do Velike Seobe, Zagreb, 1914.
- Ковачев Душан, „Буњевци неће путовницу“, интернет издање Буњевачке политичке странке, 1. март 2010.
- Костић М. Лазо, Српска национална традиција, део: „Српска Војводина и њене мањине демографско-етнографска студија“, ЗИПС СРС, Београд, 2000.
- Kujundžić Ostojić Suzana, „Bunjevci danas sociološko istraživanje“, U: О Вunjevcima, Subotica 7. 9. septembra 2006.
- Malagurska Mara Đorđević, uredila, Bunjevka o Bunjevcima, Subotica, 1941.
- Marković Saša, Politički život Bunjevaca u Kraljevini SHS-Jugoslaviji 1918-1941. godine, Bunjevački informativni centar, Subotica, 2010.
- Марковић др Саша, Касаш проф. др Александар, „Прилог проучавању буњевачког питања у контексту политичких прилика у Војводини у периоду 1918-1941. године“, У: Etnolingvistička i istorijska istraživanja o Bunjevcima (urednici prof. dr Mato Pižurica, mr Suzana Kujundžić Ostojić), Matica srpska, Bunjevački informativni centar Subotica, Novi Sad, 2008.
- Мартиновић Александар, Истина о Буњевцима и Шокцима, Суботица, 1940.
- Његомир Драго, „Документа о насилној хрватизацији Буњеваца и Шокаца у Војводини после Другог светског рата“, У: Etnolingvistička istorijska istraživanja o Bunjevcima (urednici prof. dr Mato Pižurica, mr Suzana Kujundžić Ostojić), Matica srpska, Bunjevački informativni centar Subotica, Novi Sad, 2008.
- Попов Чедомир, „Мали народи у процесу глобализације – пример Буњеваца“, У: Etnolingvistička i istorijska istraživanja o Bunjevcima (urednici prof. dr Mato Pižurica, mr Suzana Kujundžić Ostojić), Matica srpska, Bunjevački informativni centar Subotica, Novi Sad, 2008.
- Поповић Ј. Душан, Срби у Војводини I, Матица српска, Нови Сад, 1990.
- Radić Antun, Dom, 10. 11. 1904.
- Radić Bojan, „Obnova sfbistike u Subotici“, У: Српско питање и србистика I (уредили Петар Милосављевић и Момчило Суботић), Бачка Паланка-Ваљево, 2007.
- Суботић Момчило, Право на самоопредељење и југословенски експеримент: Прва, друга, трећа Југославија, Институт за политичке студије, Београд, 2004.