НАЦИЈА И ГЛОБАЛИЗАЦИЈА – ИДЕНТИТЕТ И ИНТЕРЕС

Ђуро Бодрожић

Сажетак

Радом се указује да криза националне државе и националних суверенитета није резултат нивелисања националних разлика, већ последица повећања разлика у војној моћи држава. Политички и војни поредак одувек су били у узајамној вези. Промена у једном поретку неминовно изазива и престројавање у другом. Никад не треба заборавити да нација и демократија иду заједно и да је општа војна обавеза сестра близнакиња егалитаризма. Неосновано је тврдити како је убитачност савремених ратова дошла од нација и национализама. Монархијски векови нису били ништа мање ратоборни од епохе нација, недостајао им је само материјал. Модерна економија, проширујући распон између минималних потреба људи и расположивих добара, повећала је моћ држава да делују изван својих граница, а не некаква идеологија или природа режима. Ниједан режим, ма која му била идеолошка основа, не чини рат неизбежним, нити гарантује мирољубивост. У основи односа између држава леже супротстављени интереси, па су сукоби сасвим природни. Односи снага су непостојани, подозрење стално, супарништво неуклоњиво. Општа војна обавеза и демократија омогућиле су да велика маса цивила може бити пресвучена у војнике и бачена на фронт у мери који омогућава индустрија. Мешавина индустрије, технике, опште војне обавезе и демократије није била довољна да би се створи­ла масовна армија. Било је потребно удахнути вољу овој маси дојучерашњих цивила да она, напустивши фабрике и поља, прихвати да гине. Да би пристала, морала је знати за кога и зашто. Морали су бити уверени да то чине за своју отаџбину, а не за своје го­сподаре. Ратни циљеви су морали добити политичко и морално оправдање. Створен је нови основ политичке легитимности. Нуклеарно оружје наговестило је могућност да се рат материјала опет претвори у рат одлучујуће бит­ке, на рат једног удара који би у једном тренутку одлучио судбину нације. То је рат у којем пораз не би био само пораз, већ и нестанак. Ова чињеница наметнула је бројна питања, па и питање: може ли национална држава гарантовати безбедност националне територије и народа који га настањује? И, уколико не може, да ли је, самим тим, изгубила своју вредност и постала историјски превазиђена форма политичког организовања? Разматрању ових, и с њима везаних, питања усмерен је приложени рад. Срж државности не налази се у организованој државној управи него у идеји слободе садржаној у вољи једне друштвене групе да буде свој на своме и да никоме са стране не полаже рачуне.

Референце

1. Е. Ренан, Шта је нација, Загреб, 1981.
2. Р. Лопез, Рођење Европе. Загреб, Школска књига, 1978.
3. Х. Шулце, Држава и нација у европској историји, Београд, Филип Вишњић, 2002.
4. Р. Арон, Мир и рат међу нацијама, Нови Сад-Сремски Карловци, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2001.
5. М. Ман, „Држава-Нација“, Књижевност, бр. 7-8, Београд, 1996.
6. П. И. Новгородцев, О друштвеном идеалу, Подгорица, ЦИД, 1996.
7. П. Турчин, Рат и Мир и Рат, Београд, Порта Либрис, 2006.
8. А. Тојнби, „Смрт у рату“, Градац, Чачак, 1997.
9. Е. Јингер, „Планетарни радник“, Градац, Чачак, 1990.
10. С. Хантингтон, Сукоб цивилизација, Подгорица, ЦИД, 1998.
11. К. Шмит, Појам политичког – Норма и одлука, Карл Шмит и његови критичари, Београд, Филип Вишњић, 2001.
12. А. Зиновјев, Запад: феномен западњаштва, Београд, Наш дом, 2002.
13. Л. Тихомиров, Монархија, Београд, Укронија: Логос, 2008.
14. И. Волгин, Достојевски – последња година живота, Подгорица, ЦИД. 2003.
15. В. Становчић, Политичке идеје и религија 1, Београд, Удружење за политичке науке, Чигоја штампа, 2003.
16. Е. Хејвуд, Политика, Београд, Cliо, 2004.
17. К. Леонтјев, Византизам и словенство, Београд, Логос, Ортодос, 1994.
18. Н. В. Нарочницка, Русија и Словени у свијету промјена, Београд, Бо­гословски факултет, 2003.
19. Н. В. Нарочницка, Русија и Руси у светској историји, Београд, СКЗ, 2008.
20. Р Купер, Распад нација, Београд, Филип Вишњић, 2007.
21. Б. Андерсон, Нација: замишљена заједница, Београд, 1988.
    
22. М. Кнежевић, „Дилеме спољне политике о „безлатералној“ евроинтеграцији Србије“, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд, бр. 2/2010.